U kampanji za američke predsedničke izbore prvi put se očekuje da klimatske promene budu jedna od glavnih tema. I u ranijim kampanjama kandidati su debatovali o globalnom zagrejavanju, ali su rezultati nedavnih naučnih istraživanja preorijentisali tu debatu ka mogućim rešenjima kojima bi mogle da se smanje posledice budućih klimatskih promena.
Američka Nacionalna akademija nauka saopštila je da postoji sve više dokaza da se atmosfera zemljine kugle zagrejava i da su klimatske promene proteklih decenija uzrokovane aktivnostima ljudskih bića. Naučnici kažu da je najveći dokaz globalnog zagrejavanja relativno brzo i rasprostranjeno povećanje prosečne temperature tokom proteklog veka. Drugi dokazi o zagrejavanju su povećana temperature okeana, topljenje planinskih glečera i smanjenje površina pod polarnim snegom - što sve ukazuje na trend zagrejavanja. Stručnjak za energiju i ekologiju u institutu Brukings, Dejvid Sandalou, kaže da su dokazi jasni.
“Imamo naučne dokaze o posladicama globalnog zagrejavanja. U istoriji nikada nisu viđeni efekti staklene bašte ovakvih razmera. Zagrejavanje se povećava brzinom nepoznatom u ljudskoj istoriji i potencijalna opasnost je veoma ozbiljna.”
Nacionalna akademija nauka je saopštila da je ispuštanje gasova u atmosferu značajno povećano od vremena industrijske revolucije, uglavnom zbog koriščenja fosilnih goriva u industriji u transportu.
Medjutim, tek proteklih godina, većina naučnika i političkih lidera počela je da se slaže da su te promene uglavnom posledica aktivnosti ljudskih bića.
Viši politički izveštač za TV mrežu ABC, Rik Klajn, kaže da su klimatske promene sada jedna od ključnih tema za američke predsedničke kandidate.
“Videli smo tokom proteklih nekoliko godina da je na veoma neobičan način promenjen pirstup tom pitanju. U Vašingtonu se više ne postavlja pitanje da li dolazi do klimatskih promena, već šta bi trebalo da učinimo u vezi sa time.”
Urednik časopisa “New Republic,” Greg Isterbruk, često piše o politici i ekološkim pitanjima.
“Mislim da će na predstojećim izborima svi reći da podržavaju akcije u vezi sa klimatskim promenama. Ne vidim ni jednog kandidata koji to neće reći. Jedino pitanje je da li će oni podržati značajnu reformu ili neku simoličnu akciju.”
Na nedavnoj panel diskusiji u Brukingsovom institutu politički savetnici glavnih predsedničkih kadidata naglašavali su važnost problema globalnog zagrejavanja. Savetnik potencijalnog predsedničkog kandidata Demokratske stranke Baraka Obame, Denis Makdonou, kaže:
“Ako bi sve trebalo sumirati u jednoj reči onda je to hitnost. Sa tim problemom je trebalo uhvatiti se u koštac daleko ranije... i to hitno...”
Savetnik demokratskog predsedničkog kandidata Hilari Klinton, Tod Stern, zalaže se za uravnotežen pristup tom pitanju.
“Imamo dvostruki izazov: jedan je bezbenost naftne idustrije, odnosno smanjenje zavisnosti od uvozne nafte iz bezbednosnih i ekonomskih razloga, kao i zbog promene klime. Ne bi trebalo da rešavamo problem bezbednosti nafte, a da s druge strane stvorimo još veći problem klimatske prirode.”
Na republikanskoj strani, savetnik senatora iz Arizone, Džona MekKejna, Džon Reit, rekao je da je njegov kandidat dugogodišnji pristalica nuklearne energije.
Svi učesnici panel diskusije u institutu Brukings rekli su da njihovi kandidati podržavaju politiku razvijanja alternativnih energetskih tehnologija, efikasnijeg korišćenja goriva i smanjenje zavisnosti od nafte iz uvoza.