Jedna od ključnih ličnosti u toj istoriji je indijanska devojčica po imenu Pokahontas, kćer poglavice plemena Pohatan. Priča o njoj je ispričana mnogo puta, ali često sa pogrešnim detaljima.
Dizni je prikazao Pokahontas kao predmet ljubavi engleskog doseljenika, kapetana Džona Smita. Ali Smit, kome mnogi istoričari pripisuju da je u ranim godinama spasao koloniju, bio je dovoljno star da bi mogao da joj bude otac. «Pokahontas, kada je srela Džona Smita, nije imala više od 11- 12 godina. Džon Smit je možda u to vreme imao 28», kaže istoričar Džems Horn koji je uredio Smitove zapise o Džemstaunu. On tvrdi da između Pokahontas i Smita nije bilo romanse.
«On je na jednom mestu opisuje kao svoju dragu kćer, a sasvim je jasno da je i ona mislila da među njima postoji prijateljstvo», kaže Horn.
Odnos Smita i Pokahontas, bio je predmet ne samo holivudskih filmova, nego i skulptura, knjiga, slika... Mnoge od njih su predstavljene na izložbi: «Pokahontas: njen život i legenda». Vilijam Rasmjusen je kustos izložbe u Virdžinijskom istorijskom društvu u Ričmondu.
«Ona je predstavljena mnogo puta na razne čudne načine, a na ovoj izložbi je prikazan jedan broj takvih primera», kaže on.
Neki od eksponata se odnose na njeno dramatično spasavanje Smita, o kojem je on pisao 1624. Ali većina istoričara je saglasna da mu život tada uopšte nije bio ugrožen. Antropolog Andžela Denijel, koautorka knjige «Istinita priča o Pokahontas», kaže da je Smit morao da prođe kroz ritual da bi postao vođa engleskih doseljenika.
«To kaže i on sam. Zbog čega biste ubili nekog koga ste upravo proglasili vođom? U svom prvom tekstu o tome, iz 1608, on uopšte ne pominje da ga je spasla Pokahontas. Pohatanski poglavica Vahunsenekav će da ga oslobodi za četiri dana», objašnjava ona.
Pošto je Smit 1609. otišao iz kolonije, između Engleza i Pohatana je izbio rat i doseljenici su zarobili Pokahontas, kaže istoričarka Nensi Eglof.
«S obzirom da je bila jedno od najomiljenije dece u plemenu, ona je korišćena kao zalog za prekid tog rata od 1609. do 1614, da bi se vratilo sve što su Pohatani i njihovi ratnici odneli. A oni su odneli oružje, odveli zarobljenike», kaže ova istoričarka.
Pokahontas je u zarobljeništvu prešla u hrišćanstvo, uzela ime Rebeka i udala se za Engleza, Džona Rolfa, kaže kustos Vilijam Rasmjusen.
«Zbog čega se prekrstila i udala, nemamo pojma. Džon Rolf u svojim zapisima sugeriše da su se zaljubili, što izgleda logično», kaže on.
Pokahontas 1616. putuje sa suprugom i sinom u Englesku i upoznaje kralja i kraljicu - kao što je prikazano u filmu «Novi svet». Prilikom te posete, načinjen je njen jedini portret, u bakrorezu. Nikada se nije vratila u Virdžiniju.
«Iznenadno se razbolela. Pretpostavljamo da je to nekakva bolest na koju nije imala imunitet. Umrla je tamo i tamo je i sahranjena», kaže Rasmjusen.
Na slici Pokahontas na samrtnoj postelji, vide se i pripadnici njenog plemena koji su je dopratili u Englesku. Indijanci Mataponi kažu da su sačuvali svoju verziju priče kao deo usmenog predanja, koje je sada izdato pod naslovom «Istinita priča o Pokahontas». U knjizi se sugeriše da je bila otrovana.
«Videla je da hrana koju su joj dali ima čudan ukus», kaže doktor Linvud Litlber Kastalou koji je koautor «Istinite priče o Pokahontas», zajedno sa Andželom Denijel. Ona ističe da je Pokahontas, bez obzira na razlike u verzijama, bila moćan simbol.
«Iz antropološkog ugla, mislim da je interesantno to što je tri velike grupe ljude svojataju kao simbol mira. To su Pohatan Indijanci, zatim američki narod i engleski narod», kaže Andžela Denijel.
Drugi su pronašli sopstvene razloge zbog kojih ih oduševljava priča o Pokahontas, tako da ona ostaje popularna među pripadnicima svih naraštaja.
