Povodom predloženih rezolucija kongresmena Eliota Engela i Marka Kirka, kao i kongresmena Toma Lantoša u spoljnopolitičkom odobru Predstavničkog doma američkog Kongresa da se usvoji rezolucija o nezavisnosti Kosova, naš saradnik Branko Mikašinović razgovarao je sa direktorom vašingtonskog Instituta za istraživnaja strateških pitanja, Benom Vorksom. Govoreći o opštem zanačaju takvih rezolucija i mogućem uticaju na Belu kuću, Vorks je rekao.
Vorks: Uticaj kongresnih rezolucija na Belu kuću je neznatan; one su ustvari ankete mnjenja američkih zakonodavaca o specifičnom pitanju inostrane ili domaće politike i nemaju stvaran uticaj, sem, ako hoćete, informativno-savetodavan. Predsednik će razgovarati sa liderima republikanske i demokratske stranke u Senatu i Predstavničkom domu, ali predsendik je taj koji kontroliše spoljnu politiku i donosi konačnu odluku, a ne Kongres. Konkretno u slučaju Kosova, američko političko delovanje je ograničeno rezolucijom Saveta bezbednosti UN, 12-44. Očekuje se da SAD saradjuju sa Evropskom unijom i Savetom bezbednosti UN, uključujući Rusiju, kao stalnom članicom Saveta bezbednosti.
Glas Amerike: Kakav je onda uticaj Stejt deparmtenta na formulisanje američke spoljne politike?
Vorks: Stejt deparmtnet ima veći uticaj od Kongresa i tu još uvek imate uticaj ljudi iz Klintonove ere u pogledu kosovskog pitanja. U svakom slučaju, predsednik uzima u razmatranje sve informacije koje stižu iz Stejt departmenta, Kongresa i drugih izvora i pomno iz razmotri, pre nego što donese svoju odluku. Naravno, ni predsednik ni državni sekretar nemaju, niti se od njih očekuje, neko dublje poznavanje svake pojedinačne svetske situacije, ali predsednik pored vašingtonskih izvora, uzima u obzir i opštu medjunrodnu situaciju i obaveze. Bilo bi dobro da politički Vašington i predsednik dobiju i više informacija ne samo od ambasade Srbije, nego i zajednice američkih Srba.
Glas Amerike: Da li bi srpski kokus u američkom Kongresu i srpska zajednica mogli da učine više na afirmisanju srpskih interesa?
Vorks: Nisma siguran kako su uskladjeni odnosi izmedju ovdašnje srpske zajednice i srpskog kokusa, ali sigurno da postoje vidovi saradnje. Organizacije američkih Srba, kao netečevinski entiteti, imaju pravo pa i obavezu da iznose svoja gledište dirketno političkom Vašingtonu, pa i srpskom kokusu, da to čine konsistentno i dosledno i na taj način utiču na američki politički proces u čemu je albanski lobi veoma efektivan. Po mome, preduslov za uspeh su jedinstveno i organizovano delovanje, kao i pristup i uticaj u medijima.