Mahmud Ahmadinedžad se zariče da će nastaviti da razvija nuklearnu tehnologiju
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad se zariče da će nastaviti da razvija nuklearnu tehnologiju, samo dan pošto je Međunarodna agencija za atomsku energiju izvestila Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da Iran nije prekinuo obogaćivanje uranijuma. Državni mediji navode da je Ahmadinedžad danas rekao da Iran mora da se suprotstavi svetu i ne ispolji slabost u pogledu svog nuklearnog programa. Nemačka kancelarka Angela Merkel je danas rekla da vrata za pregovore sa Iranom ostaju otvorena, iako će problem erovatno opet biti iznet pred Savet bezbednosti. Predstavnici pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačke treba u vezi sa Iranom da se sastanu iduće nedelje u Londonu.
Mohamed El Baradej najavio da će u martu posetiti Severnu Koreju
Šef Medjunarodne agencije za atomsku energiju, Mohamed El Baradej, najavio je da će u martu posetiti Severnu Koreju kako bi razgovarao o zamrzavanju nuklearnih aktivnosti Pjongjanga. El Baradej je izjavio da ga je Severna Koreja pozvala da pomogne u primeni sporazuma o zatvaranju njenih nuklearnih postrojenja, koji je postignut prošle nedelje. Pjongjang takodje pokušava da normalizuje odnose sa agencijom UN za atomsku energiju. 13. februara Severna Koreja je pristal da prvo zatvori svoje glavno nuklearno postrojenje u Jongbjonu i dozvoli medjunarodnim inspektorima ulazak u zemlju u roku od 60 dana, u zamenu za pomoć u energiji. El Baradejeva portparolka izjavila je da će šef medjunarodne agencije verovatno doći u Severnu Koreju druge nedelje marta.
Američka vojska istražuje navode o pogibiji civila u iračkom gradu Ramadiju
Američka vojska istražuje navode o pogibiji civila u jučerašnjem okršaju američkih snaga i pobunjenika u iračkom gradu Ramadiju. Potpukovnik Kristofer Garver rekao je novinarima u Bagdadu da američki marinci ne smatraju da su u bici stradali civili. Vojska navodi da je u šestočasovnom okršaju ubijeno najmanje 12 pobunjenika, dok irački zvaničnici tvrde da su medju poginulima žene i deca. Od ostalih vesti izdvajamo da su američki vojnici, prema rečima iračkih zvaničnika, na krako priveli sina uglednog šiitskog političara Abdula Aziza al-Hakima. On je uhapšen nakon što se vratio iz posete Iranu, a američka vojska nije navela razloge za Hakimovo hapšenje. Iračka policija takodje navodi da je u Basri ranije ove nedelje uhapšen jedan osumnjičeni pripadnik Al-Kaide. Za to vreme, američka vojska je saopštila da su u jučerašnjim borbama u Iraku poginula četvorica američkih vojnika.
Vojni sud u Kentakiju osudio vodnika Pola Korteza na 100 godina zatvora
Američki vojni sud u Kentakiju osudio je vodnika Pola Korteza na 100 godina zatvora zbog brutalnog silovanja i ubistva 14 godišnje Iračanke i ubistva tri člana njene porodice. Kortez će, posle 10 godina, imati pravo da traži pomilovanje, pošto je pristao da bude svedok optužbe na predstojećem civilnom sudjenju bivšem redovu Stivenu Grinu, koji je izbačen iz vojske, a smatra se predvodnikom grupe vojnika koja je počinila zločin u Mahmudiji 2006. godine. Za silovanje ubistvo iračke devojčice i njenih članova porodice biće sudjeno još dvojici vojnika.
Demokrate rade na predlogu zakona kojim bi se poništila rezolucija iz 2002.
Lideri Demokratske partije u američkom Senatu rade na predlogu zakona kojim bi se faktički poništila rezolucija iz 2002. godine kojom je predsedniku Bušu dato odobrenje da pokrene vojnu intervenciju protiv Iraka. Saradnici senatskih Demokrata kažu da bi predlog, za koji se ne očekuje da će biti usvojen, ograničio američku vojnu misiju na obuku iračkih snaga i policije, obezbedjivanje iračkih granica i borbu protiv terorista, dok bi redovne borbene snage bile povučene do počtka 2008. Predlog, koji su izradili senatori Karl Levin, predsednik odbora za oružane snage, i Džozef Bajden, predsednik odbora za spoljnopolitičke odnose, trebalo bi da iduće nedelje bude predstavljen ostalim demokratskim senatorima. Ukoliko bude usvojen, lider senatske većine Heri Rid verovatno bi ga pridodao predlogu anti-terorističkog zakona. U slučaju da ga usvoji Senat, što je malo verovatno, zakon bi morao da prodje i kroz Predstavnički dom, dok bi predsednik Buš imao pravo da na njega uloži veto.