Arapske TV stanice objavile da su predstavnici Sadamovog plemena iz Tikrita preuzeli posmrtne ostatke radi sahrane. Bivši irački vođa Sadam Husein, obešen je jutros u Bagdadu. Četiri sata pred pred izvršenje presude američki sud je odbacio žalbu kojom je bivši irački diktator pokušao da blokira izvršenje smrtne kazne. Irački funkcioneri koji su prisustvovali pogubljenju kažu da je Sadam u smrt otišao kao slomljen čovek, ali da nije pokazao kajanje zbog zločina zbog kojih je osuđen na smrt.
Sa svetom muslimanskom knjigom Kuranom u ruci, odbijajući da stavi crnu kapuljaču, Sadam Husein se suočio sa istom sudbinom koju su doživeli mnogi obični kriminalci, tokom više od 20 godina njegove vladavine. Oko šest sati ujutru, po lokalnom vremenu, bivši diktator je obešen. Pogubljen je u bivšem vojnom obaveštajnom sedištu, u Bagdadskom šiitskom kvartu Kazimija, nedaleko od jako zaštićene Zelene zone. Na video snimku koji je objavila državna TV Al Irakija, premijer Nuri Al Maliki, potpisao je naredjenje za pogubljenje. Nakon toga, vidi se scena pogubljenja, tokom koje je šest maskiranih mušaraca vodilo mirnog Sadama Huseina do vešala. On je nosio crni kaput i belu košulju. Oko vrata su mu vezali crnu tkaninu, ali mu nisu stavili kapuljaču. Ruke su mu bile vezane iza ledja. Dva dželata su stavila veliku omču oko njegovog vrata. Tu je prekinut TV prenos.
Savetnik za iračku nacionalnu bezbednost, Mufak Al Rubai, koji je svedočio egzekuciji, rekao je da su pogubljenje u potpunosti obavili Iračani i da nije bilo prisutnih Amerikanaca.
Rubai je za državnu televiziju Irakija izjavio da je samo Sadam pogubljen, jer su hteli da za njega bude odredjen poseban dan. On je rekao da su izabrali trenutak pred zoru, kako bi bio pogubljen pre početka muslimanskog praznika Kurban Bajrama, kojim se obeležava kraj hodočašća u Meku. U prvim izveštajima je objavljeno da su i dvojica Sadamovih saradnika obešena neposredno nakon njega, ali je Rubie istakao da to nije slučaj i da će Barzan Al Tikriti i sudija revolucionarnog suda Avad Al Bandar biti pogubljeni nakon Bajrama. U šiitskim delovima Bagdada, slavilo se i šenlučilo.
Irazivši osećanja mnogih Iračana, ovaj čovek kaže da ne može da opiše svoju sreću, jer je Sadam 20 godina gušio svoj narod i uništavao Irak. Specijalni irački sud je 5. novembra osudio bivšeg predsednika na smrt zbog toga što je naredio pogubljenje 148 šiitskih muškaraca i dečaka u gradu Dužailu 1982.godine, nakon neuspelog pokušaja atentata na njega. U vreme pogubljenja, Sadamu se sudilo za ubistvo oko 180 hiljada Kurda tokom kampanje al Anfal krajem osamdesetih. To sudjenje će se nastaviti protiv još šestorice zvaničnika bivše vlasti koji su optuženi zajedno sa Sadamom.
U Sadamovom rodnom mestu Tikritu, policija je blokirala ulaz u grad i nikome četiri dana nije dopušteno da uđe ili da napusti grad. Nezavisno od toga iračke i američke snage su i dalje u stanju visoke pripravnosti zbog zabrinutosti da bi Sadamovi lojalisti i sunitski ekstremisti mogli preduzeti mere odmazde.
Prva reagovanja
Predsednik Buš je izvršenje smrtne kazne nazvao "važnim momentom" na putu Iraka ka održivoj demokratskoj vlasti koja je u stanju da se odbrani i bude saveznik u ratu protiv terorizma.
Sadamova smrt, kaže se u saopštenju američkog predsjednika, obeležava kraj teške godine za irački narod i američke vojnike u Iraku.
Pogubljenje je izvršeno nakon fer suđenja i to na neki način predstavlja pravdu koju je Sadamov režim uskratio brojnim žrtvama, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Američki predsednik je istovremeno upozorio da pogubljenje Sadama Huseina samo po sebi neće zaustaviti nasilje u zemlji.
Nedugo posle pogubljenja, službeni London se oglasio saopštenjem u kojem se kaže da je Husein "odgovarao" za zločine koje je počinio nad iračkim narodom.
Irački premijer Nuri al-Maliki, koji nije prisustvovao pogubljenju, pozdravio je taj čin, rekavši da je to lekcija svim despotima koji čine zločine sprotiv sopstvenog naroda. Irački premijer ponovo je pozvao na pomirenje. Sve koje je bivši režim prevario, dok im ruke nisu umrljane krvlju nevinih, pozivam da učestvuju u izgradnji novog Iraka", kazao je Maliki.
Iran je pozdravio pogubljenje, uz ocenu da je to "pobeda Iračana".
Brojne zapadne države koje se protive smrtnoj kazni, poput Francuske ili Australije, primile su vest o egzekuciji Sadama Huseina bez velikog negodovanja, ističući da je kako je sada najvažnije da se Iračani okrenu budućnostii, pomirenju i nacionalnom jedinstvu.
Među državama koje zagovaraju ukidanje smrtne kazne ima i onih, a među njima su Rusija i Indija, koje procenjuju da bi pogubljenje Sadama Huseina moglo da dovede do pojačanog nasilja i destabilizacije u regionu.
Za Vatikan koji se takođe protivi smrtnoj kazni pogubljenje bivšeg iračkog predsednika ocenjeno je kao "tragična vest".
Sadamovom pogubljenju radovali su se brojni Iračani koji su bežeći od diktature utočište našli u SAD. CNN je prikazao radost grupe iračkih Amerikanaca koji su vijoreći iračke i američke zastave slavili na ulicama grada Dirborna u Mičigenu.
Za njih je, kako kažu, pravda zadovoljena.
Jedan od Sadamovih advokata rekao je CNN-u da suđenje nije bilo fer. I organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman Rajts Voč saopštila je da je sudski proces obilovao nepravilnostima, ističući da je smrt vješanjem "okrutna i nehumana", bez obzira na Sadamov dosije "užasnih i brojnih kršenja ljudskih prava".
Različite reakcije evropljana na vešanje Sadama Huseina
Iako je zvanični stav EU da jeste protiv smrtne kazne, različite reakcije danas stižu sa različitih evropskih strana na vešanje bivšeg iračkog diktatora. Tako britanska vlada, još uvek ozbiljno vojno angažovana na iračkom tlu, izražava zadovoljstvo što je Sadam Husein doživeo sudski proces "barem za neke od počinjenih zločina". Iako ne podržava smrtnu kaznu, zvanični London ukazuje da je oduka o vešanju bvšeg diktatora došla od strane suverene nacije, odluka koju Britanci poštuju.
Kratak i jasan je bio italijanski premijer i doskorašnji predsednik Evropske komisije, Romano Prodi - on podseća da je njegova zemlja protiv smrtne kazne, čak i u tako dramatičnim slučajevima kao što je Sadamov. Komesar za ljudska prava i nekadašnja glavna haška tužiteljica, Luis Arbur, se fokusira na sudski proces koji je prethodio kazni - ona kaže da je interes svih- iračke vlasti, društva i šire medjunarodne zajednice kada smrtna kazna dodje kao rezultat sudskog procesa koji je pošten i nepristrasan.
Medjutim, za medjunarodne humanitarne organizacije nema dvojbe da je egzekucija Sadama Huseina , kao i proces pre nje, bio daleko od od načela i standarda ljudskih prava.
Reakcije u Srbiji na pogubljenje iračkog diktatora
Svi elektronski mediji počeli su svoje informativne emisije vestima o pogubljenju Sadama Huseina i reakcijama javnog mnjenja na Bliskom istoku, ali i širom sveta. Političari i analitičari slažu se da će posle pogubljenja situacija u Iraku biti još teža jer će generisati novo nasilje islamskih ekstremista.
Ministar ravde Srbije Zoran Stojković ocenio je da pogubljenje Sadama Huseina može da dovede do još većeg nasilja u Iraku. U toj zemlji je haotično stanje i ovo može da izazove još gore posledice, rekao je Stojković i dodao da je stav Srbije da smrtna kazna ne treba da postoji. Bilo je mesta da se usliše pozivi i nevladinih organizacija, Amnesti internešenela i drugih organizacija da se ne izvrši ta kazna, rekao je ministar pravde. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da su pogubljenjem Huseina, Sjedinjene Američke Države želele da svim islamskim vernicima pokvare praznik Kurban Bajram i uporedio ga sa izručenjem Slobodana Miloševića Haškom tribunalu na Vidovdan.
Novinar Boško Jakšić podsetio je da je američki predsednik Džordž Buš na početku suđenja najavio ovakvu presudu i izrazio strahovanje da bi pogubljenje moglo izazvati haos veći nego u vreme vladavine Sadama Huseina.
I autor knjige „Bagdad uživo“ Veljko Đurović kaže da će se uvek javljati sumnja da li je suđenje Huseinu bilo legitimno i da li je izrečena presuda valjana. Možemo samo da pretpostavimo šta će se dalje desiti, rekao je Đurović i istakao da postoji mogućnost da se taj problem prelije ne samo van granica Iraka, nego van granica Bliskog Istoka.
Građani Crne Gore nisu pretjerano zainteresovani za zbivanja i Iraku
Građani Crne Gore, uglavnom zaokupljeni novogodišnjim praznicima, nisu baš pretjerano zainteresovani za zbivanja i Iraku, niti voljni da komentarišu pogubljenje Sadama Huseina.
Crnogorski mediji, još od jutra, u udarnim terminima informativnih emisija objavljuju informacije u vezi sa pogubljenjem nekadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina. Uprkos sporadičnim nagovještajima da će se to desiti danas, preovladava iznenađenje zbog brze ezekucije nakon nedavno izrečene smrtne presude za Huseina.
Ipak, primjetnija je nezainteresovanost, a moguće i nepronalaženje političkih motiva za komentarisanje današnjeg pogubljenja, jer nijedan od crnogorskih političara nije se oglasio ovim povodom.
I među građanima je slična situacija. ''Baš me briga za Sadama, kada nemam novca da kupim kilo mesa za praznike''-rekao nam je građanin Podgorice koji je dodao kako nije ni znao za pogubljenje bivšeg iračkog predsjednika. Drugi je bio određeniji: ''Slučaj je htio da 2006. odnese dva najveća doktatora u posljednjih pola vijeka''-jasno aludirajući na smrt Slobodana Miloševića u aprilu i današnje pogubljenje Sadama Huseina.
Starija gospođa, uz napomenu da je član SRS, kao da je dobro prostudirala stav beogradskih lidera radikala koji su pronašli vezu između datuma Miloševićevog preseljenja u Hag, na Vidovdan i današnje egzekucije nad Sadamom Huseinom. ''Nije se to slučajno desilo na Bajram'', rekla je ona, upućujući pogrne riječi na račun SAD.
Većina ostalih građana koje smo pokušali anketirati nije željela ništa da kaže, a u propratnim obrazloženjima njihovog odbijanja preovladavao je stav:''Kako je vladao-to je i zaslužio''.
Surovi vladar više od dve decenije
Smrću Sadama Huseina okončano je krvavo i bolno poglavlje u istoriji iračkog naroda. Međutim, kako izveštava novinar Glasa Amerike, Mil Arsega, voleli to ili ne - Sadamov trag ostao je neodvojiv deo iračke istorije.
Sadam Husein rođen je u kolibi u Tikritu 1937. godine. Njegovi roditelji bili su siromašni, a po svemu sudeći, imao je teško detinjstvo. Doktor Džerold Post, profesor psihijatrije na Univerzitetu Džordž Vašington, sastavio je psihološki profil iračkog lidera za potrebe američke Centralne obaveštajne agencije.
«Njegovi su životni problemi zapravo započeli dok je još bio u majčinoj utrobi. Otac mu je umro dok je majka bila u 4. mesecu trudnoće. Njegov stariji brat umro je na operacionom stolu kada je majka bila u 8. mesecu. Sasvim razumljivo, ona je bila duboko depresivna i u toku trudnoće sa Sadamom neuspešno je pokušala da izazove pobačaj i izvrši samoubistvo. Kada se Sadam rodio, ona ga je potpuno odbacila», kaže profesor Post.
Mladi Sadam proveo je prve dve godine razdvojen od majke.
«Kada se prvi put vratio majci, sa dve i po godine, njegov novi očuh je bio surov prema njemu - i fizički i psihički», veruje dr Džerod Post.
Neki kažu da do prekretnica u Sadamovom životu došlo kada je imao osam godina i kada je otkrio moć knjiga i obrazovanja. Otišao je da živi sa ujakom Kajralahom, koji je podstakao dečakovu maštu.
«Njegov ujak probudio je u njemu snove o slavi i rekao mu da će jednog dana odigrati herojsku ulogu u istoriji iračkog naroda, da će slediti stazu Nabukodonosora i Saladina, i osloboditi Jerusalim», kaže profesor Post.
Pod uticajem ujakovih političkih gledišta, Sadam se 1957. učlanio u arapsku socijalističku partiju Baas, i započeo uspon ka njenom vrhu. Sa 22 godine učestvovao je u organizaciji neuspelog atentata na iračkog vladara Abdula Karima Kasima. Pobegao je u Egipat, ali je kasnije uhapšen. Posle bekstva iz iračkog zatvora, Sadam postaje pomoćnik Generalnog sekretara 1968. godine, nakon što je njegova partija vojnim pučem osvojila kontrolu nad Irakom.
Dr. Luaj Bahri, bivši profesor političkih nauka na Bagdadskom univerzitetu kaže da Sadam, koji je u to vreme studirao pravo, nije bio dobar student, ali da je posedovao harizmu.
“Koračao je veoma samouvereno, kao čovek koji ima moć. Govorio je polako, koristeći odredjene fraze i reči, što su drugi imitirali”, kaže Bahri.
Bahri, koji je danas analitičar na Bliskoistočnom Institutu, kaže da je Sadam, nakon što je 1979. postao vođa partije Baas, učvrstio svoju vlast sejanjem straha.
«Vladao je uz pomoć mača i - istovremeno - šargarepe. Svojim sledbenicima, ljudima od kojih je zavisio, davao je sve moguće povlastice - dobre plate, dobre pozicije, automobile, kuće, donacije ... razne nagrade. Kažnjavao je, međutim, svakog ko bi mu stao na put.»
Kritičari su ga videli kao koljača i ludaka, ali je Sadam samog sebe doživljavao kao jednog od velikih socijalističkih lidera, u rangu sa Fidelom Kastrom, Ho Ši Minom i Josifom Staljinom, koga je smatrao uzorom. Njegov san bio je da ujedini arapski svet, i u leto 1990. Sadam je video svoju priliku za to.
«Iznenada, kada je izvršio invaziju na Kuvajt, svi su pitali - ko je taj čovek? Delovao je preteće, cene nafte su skočile 20 dolara po barelu, Dau Džons je pao za 200 poena. Svi su pričali o njemu. U to vreme, držao je svet u šaci, i tako je konačno dospeo tamo gde je želeo», kaže profesor Bahri.
Sadam je tada optužio Kuvajt da prekomerno proizvodi naftu i obara cene u vreme kada su Iraku bili potrebni prihodi od nafte da se oporavi od skupog rata sa Iranom. Medjutim, Sadam je potcenio odlučnost Saveta bezbednosti UN, koji je odobrio upotrebu sile da se iračka vojska potisne iz Kuvajta. Nakon što je uložio milijarde dolara u izgradnju svoje vojske, Sadam je pretrpeo ponižavajući poraz u operaciji «Pustinjska oluja», ofanzivi koju su predvodile SAD, u kojoj je u februaru 1991. oslobodjen Kuvajt Bahri kaže da je Sadam pogrešio što nije slušao sopstvene stručnjake.
«Ljudi su morali da žive pod njegovom vladavinom, nisu imali izbora. Ali ono što je on u to vreme pružao bio je osećaj kontinuiteta države, osećaj zavisnosti od države», kaže Bahri.
Sudjenje Sadamu Huseinu započelo je u oktobru 2005. Optužen za ratne zločine i genocid, Sadam je ostao prkosan, koristeći sudnicu kao podijum za podsticanje sunitske pobunjeničke kampanje. Čak i suočen sa smrtnom kaznom, Sadam je tvrdio da je i dalje predsednik Iraka. Posle 24 godine vladavine, Sadam je ostavio pečat na samom tkivu iračkog društva. Međutim, neki istoričari veruju da Sadama Huseina ipak neće pamtiti kako je on to zamišljao – po raskošnim palatama koje je izgradio ili veličanstvenim spomenicima koje je podigao. Sećaće ga se kao brilijantnog, ali surovog lidera koji je Irak držao u čeličnom stisku više od dve decenije.