Bivši demokratski senator iz Severne Karoline Džon Edvards, kandidat Demokratske stranke za potpredsednika na izborima 2004, najavio je da će se kandidovati za Belu kuću. Edvards se pridružio dvojici kandidata koji su to već učinili, dok još nekolicina i dalje razmatra svoje šanse i kandidaturu.
Džon Edvards je objavio kandidaturu posle brojnih nastupa na važnim događajima za američku politiku. Među njima su predizborni skup za prikupljanje novca u Severnoj Dakoti, potpisivanje knjige u Džordžiji i nekoliko događaja u Ajovi.
U toj državi srednjeg zapada se po tradiciji održava prvi nacionalni predsednički predskup birača, koji često određuje ton cele kampanje. Guverner Ajove, Tom Vilsak, međutim, ne podržava Edvardsa; on je prošlog meseca najavio da će se i sam kandidovati za predsednika.
Uz Edvardsa i Vilsaka je i kongresmen iz Ohaja, Denis Kusinić, koji je vodio kampanju za Belu kuću i 2004. On je 12. ovog meseca najavio da će se ponovo kandidovati. Kusinić kaže da bi hteo da okupi Amerikance oko pitanja koje će po svemu sudeći imati znatnu težinu na izborima 2008.
«Pitanja završetka sve veće tragedije u Iraku. Pitanja popravljanja američkog ugleda u svetu», kaže Kusinić.
Irak je važno pitanje među demokratama koji se protive ratu, koji bi mogli da utiču na predsedničku nominaciju svoje stranke. Analitičari kažu da bi to moglo da umanji šanse njujorške senatorke Hilari Rodam Klinton, koja mora da objašnjava zbog čega je u Senatu glasala za rat. Istovremeno, Hilari Klinton izaziva oduševljenje kao kandidatkinja sa ozbiljnim šansama da postane prva američka predsednica.
Senatorku Klinton su nedavno na jednom popularnom televizijskom programu zamolili da prokomentariše rezultate anketa prema kojima je ona ispred nekoliko glavnih republikanskih predsedničkih kandidata.
«Veoma je rano za bilo koga. Očigledno je da mnogo ljudi razmišlja o tome i to radim i sama, pokušavajući da sve to odmerim», kaže senatorka iz države Njujork.
Senator iz Ilinoisa, Barak Obama, novajlija koji je izabran u Senat pre samo dve godine, takođe privlači pažnju poput neke rok zvezde. Obama, čija je govornička veština privukla pažnju cele nacije, postao bi, ako pobedi, prvi Afroamerički predsednik Sjedinjenih Država. I njega su nedavno, kao gosta veoma popularnog noćnog programa televizijske mreže NBC, pitali da objasni svoju popularnost.
«Mislim da sam u ovom trenutku veoma pogodan za američki narod koji je zainteresovan za neku drugačiju vrstu politike. Možda sam u izvesnoj meri ja počeo da predstavljam nešto od toga», kaže Obama.
Analitičari kažu da bi sposobnost Obame i Hilari Klinton za prikupljanje novca, mogla brzo da otera ostale kandidate iz trke. Uistinu, senator iz Indijane Ivan Bej je već povukao svoje ime sa eventualne liste.
Međutim, senator iz Delavera, Džo Bajden, spreman je za nadmetanje. Budući predsednik senatskog Odbora za odnose sa inostranstvom kaže da će ceo finanijski mehanizam svoje predsedničke kampanje uspostaviti u januaru.
Veliki znak pitanja među demokratama je bivši potpredsednik Al Gor, partijski predsednički kandidat 2000. Iako kaže da ne može da zamisli svoju kandidaturu, Gor je odbio da isključi tu mogućnost. On je 2000. bio pobednik po broju glasova, ali je izgubio sporno prebrojavanje elektorskih glasova, što je dovelo do toga da Vrhovni sud odluči u korist sadašnjeg predsednika Buša.