Dok predsednik Buš priprema novu strategiju o Iraku, ankete javnog mnjenja ukazuju da su Amerikanci pesimističniji no ikada prema mogućnosti uspeha u Iraku.
Nekoliko nedavnih anketa ocrtalo je sumornu sliku o tome kako Amerikanci vide rat u Iraku. Anketa lista Vašington Post i TV mreže ABC pokazuje da 52 odsto anketiranih veruje da Sjedinjene Države gube rat, dok 70 odsto ne odobrava način na koji predsednik Buš rukovodi tim konfliktom. Anketa lista Vol Strit Džornel i TV mreže NBC pokazala je da je podrška predsedniku opala na 34 odsto, što je najniži nivo koji je ta anketa do sada zabeležila. Druge ankete časopisa Newsweek, dnevnika USA Today, organizacije Galup i TV mreže CBS sadrže slične podatke. Sara Daton je zamenik direktora ankete CBS-a.
”Većina Amerikanaca očekuje od novog Kongresa da nastoji da vrati američke trupe iz Iraka, a to je nešto što bi više od polovine javnosti želelo.“
Ankete ukazuju da većina Amerikanaca želi da se američki vojnici vrate kući u roku od dve godine. Predsednik Buš je zauzet pripremom nove strategije za Irak, koju će objaviti početkom 2007. godine. On kaže da većina Amerikanaca želi uspeh u Iraku i da je važno da Sjedinjene Države tamo ostanu angažovane.
”Nećemo odustati. Suviše je veliki ulog i posledice su suviše ozbiljne da bi se Irak predao ekstremistima koji žele da nanesu zlo američkom i iračkom narodu.“
Anketa lista USA Today i organizacije Galup ukazuje da se oko osam od svakih deset Amerikanaca slaže sa predsednikovom željom da se postigne uspeh u Iraku. Medjutim, anketa takodje ukazuje da dva puta više gradjana veruje da cena rata u Iraku nije bila vredna žrtve. Većina demokrata se protivi momentalnom povlačenju iz Iraka, ali od predsednika Buša očekuje takvu strategiju koja bi vratila američke trupe što pre. Predsednik Buš je rekao da će u razmatranju politike administracije uzeti u obzir preporuke Studijske grupe o Iraku. Bivši republikanski senator Bob Dol kaže da je važno pokušati da se zemlja ujedini oko nove strategije kako bi se izbeglo ponavljanje grešaka počinjenih tokom Vijetnamskog rata, šezdesetih i sedamdesetih godina.
”Američko iskustvo pokazuje da se ratovi koji ne uživaju punu podršku našeg naroda obično završavaju neizvesno. Stoga se naša zemlja mora ujediniti iza strategije za uspešnu vojnu misiju, održivog plana za povlačenje i prepoznatljive vizije o budućnosti Iraka.“
To je takodje gledište Studijske grupe o Iraku na čijem su čelu bivši državni sekretar Džejms Bejker i bivši kongresmen Li Hamilton. Predsednik Buš i članovi Kongresa iz obe stranke izražavaju zabrinutost zbog predloga pomenute studijske grupe o obnavljanju diplomatskih kontakata sa Sirijom i Iranom. Uprkos tim zabirnutostima politički analitičar Stjuart Rotenberg kaže da su rezultati novembarskih izbora i izveštaj Studijske grupe o Iraku dali zvaničnom Vašingtonu retku šansu da ponovo proceni američku politiku prema Iraku:
”To je odlučujući momenat. Kongresni iIzbori i izveštaj Studijske grupe pružaju političkim ličnostima priliku da ponovo procene situaciju, da se zamisle i kažu šta je bilo ispravno, a šta pogrešno. Nije mnogo toga bilo ispravno. Neke stvari su vojno bile u početku ispravne, ali od tada je puno toga krenulo pogrešno. Pitanje je šta možemo učiniti da to izmenimo?“
Kako će uskoro početi debate pred predsedničke izbore 2008. godine, očekuje se da će Irak biti jedna od najvažnijih tema.