Kupiti nešto što ne možemo da priuštimo a bez čega mislimo da ne možemo, je iskušenje koje je svima poznato. Medjutim, jedna telefonska anketa na uzorku od 2500 Amerikanaca pokazuje da kompulsivna kupovina može da bude i ozbiljan psihološki poremećaj.
Za Amerikance - najintenzivnija sezona šopinga tek predstoji. Veći deo godišnje prodaje na malo od 4 biliona (trillion) dolara potroši se uoči i tokom božićnih raznika. Ova žena objašnjava zašto troši toliko mnogo.
«Ne radi se nužno o materijalnoj potrebi... Već zadovoljenju emotivne potrebe.»
Ona je zapala u tolike dugove da je morala da proda svoj stan i da upotrebi svoju uštedjevinu za penziju da bi finansirale svoje nekontrolisane kupovine.
«Sto odsto mog vremena. Zaista žalim zbog toga, kajem se i osećam krivicu.»
Jedna studija univerziteta Stenford ukazuje da pet odsto Amerikanaca pati od ovog poremećaja. Tipičan kompulsivni kupac prikazan na filmovima i televiziji je najčešće žena.
«Trošim 40 hiljada dolara na cipele i nemam osvoj stan. Zaista ću završiti kao starija žena u cipelama.»
«58 hiljada dolara. Zašto? Ne znam. To je kompulsivno. Ne mogu toga da se oslobodim.»
Medjutim i muškarci pate od ovog poremećaja.
«Kada naidjem na dobru cenu ne mogu da odolim.»
«Mogu da provedem sate u kupovini. Obično provedem pola subote u šopingu.»
Pripadnici oba pola pokazuju tendenciju ka kompulsivnom šopingu, kaže profesor Lorin Koran sa Stenforda.
«Iznenadilo nas je da su i muškarci podložni kompulsivnom kupovanju isto kao i žene. Radi se o šest odsto žena i 5,5 odsto muškaraca - to je veoma iznenadjujuće,» kaže profesor Koran.
Evo i još nekih iznenadjenja – većiina kupaca sa velikim dugovima su mladje osobe sa nižim prihodima. Istraživači kažu da anksioznost, depresija, dosada ili ljutnja često rezultiraju u kompulsivnom kupovanju. Ljudi obično plaćaju samo minimum duga sa svojih kreditnih kartica. Ekonomisti kažu da je potrošačka zaduženost u Americi dostigla rekordne razmere 2005. godine, Procenjuje se da su američke porodice prošle godine upotrebile kreditne i debitne kartice u ukupnom iznosu od 160 milijardi dolara. Istovremeno, broj onih koji ne mogu da uplaćaju ni minimalne iznose svojih dugova sa kartica dostigao je rekord od pet odsto. Stoga se eksperti slažu u jednom. Dok potrošačka zaduženost raste, ne plaćaju samo kompulsivni kupci cenu - već i ekonomija u celini. Istraživači sa univerziteta Stenford kažu da obim zaduženosti i razlozi za zaduživanje zaslužuju da budu podrobnije istraženi.