“Evropska unija smatra Srbiju zemljom koja pripada regionu koji unija želi da integriše, za razliku od udaljenijih zemalja kao što su Ukrajina ili Gruzija,” kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, direktor vašingtonskog Centra za medjunarodnu bezbednost i odbrambenu politiku korporacije “Rend” i bivši specijalni američki izaslanik za Balkan, Džejms Dobins.
Dobins: Čak i da se reši pitanje saradnje Beograda sa Haškim sudom, još uvek će biti teško za Srbiju da postane članica Evropske unije ako pitanje Kosova ne bude rešeno, odnosno pitanje suvereniteta Srbije nad tom pokrajinom. Samo je jedna zemlja uspela da se učlani u Evropsku uniju, a da pitanje njenog suvereniteta nije bilo rešeno -- a to je Kipar. Kipru je dozvoljeno da postane članica EU, mada je ta zemlja odbacila pedlog UN da se reši pitanje severnog dela tog ostrva, koji je pod turskom upravom. Prema tome, nije apsolutno nemoguće da Srbija ne bi mogla da se učlani u EU, a da pitanje Kosova ne bude rešeno, mada bi to bila velika prepreka. S druge strane, Evropska unija smatra Srbiju zemljom koja pripada regionu koji unija želi da integriše, suprotno, recimo, udaljenijim zemljama kao što su Ukrajina ili Gruzija, kojima će biti još teže da se učlane. Ako Srbija bude u stanju da ispuni uslove i da se kvalifikuje za članstvo, mislim da će ona tokom vremena postati članica.
Glas Amerike: Ukoliko bi Srbiji bilo uskraćeno pravo na članstvo u EU na duži rok, kakve bi mogle da budu posledice po nju samu, kao i regionalnu stabilnost?
Dobins: U kontekstu razvoja dogadjaja u samoj Srbiji i oko nje, to bi još više produbilo njenu izolovanost i relativno siromaštvo, mada to nije uvek slučaj, jer imate druge evropske zemlje koje nisu članice EU, ali su prosperitetne, kao što je Švajcarska i Norveška. Medjutim, sadašnja Srbija, koja je relativno nerazvijena i ima slabe odnose sa nekim od susednih zemalja, unutrašnju tenziju i izolovanost, sve bi to moglo da doprinese zastoju modernizacije te zemlje i koristi od globalne ekonomije.
Glas Amerike: Srbija je još uvek krhka demokratska zemlja. Kako bi SAD i uopšte zapad mogli da joj pomognu da krene napred?
Dobins: Ja sam oduvek zastupao ideju velikodušnog programa pomoći Srbiji. Mislim da su SAD i Evropska unija verovatno postavile više uslova toj zemlji nego što je bilo potrebno, što joj je otežalo da brže prodje kroz period tranzicije. Ne verujem da je korisno imati politiku kažnjavanja ili visokog stepena uslovljavanja prema Srbiji. Jedan od testova za pružanje pomoći toj zemlji mogao bi da bude da se ustanovi da li ona sprovodi u delo ispravnu ekonomsku politiku da bi modernizovla svoju privredu i uključila se u globalna ekonomska kretanja.
Glas Amerike: Da li sada Crna Gora, kao nezavisna država, ima bolju šansu od Srbije da postane članica Evropske unije?
Dobins: Crna Gora nema spoljnopolitičke probleme, odnosno nema teritorijalne zahteve prema susednim zemljama. S druge strane, Crna Gora nema iste manjakvosti ili preimućstva koje ima Srbija, ali ima svoje nedostatke: to je mala zemlja, a Evropi nije potrebna još jedna mini država, koja je siromašna, a koja ima i probleme sa organizovanim kriminalom. Unija neće biti tako spremna da prihvati zemlju u kojoj je rasprostranjena korupcija na visokom nivou, pre nego što se uspešno reši pitanje organizovanog kriminala, što će biti velika prepreka Crnoj Gori na putu u Evropsku uniju. Što se tiče Srbije, ona je veća država, koja pripada Evropi i koju bi EU želela da vidi u svojoj srediini. Ukoliko se Srbija kvalifikuje, mislim da bi Evropa bila veoma zaintersovana da Srbija postane čanica Evropske unije.