Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari izjavio je da sumnja u mogućnost sporazumnog rešenja za budući stutus Kosova pošto su pozicije srpske i albanske strane “dijametralno suprotstavljene.” Kolega Branko Mikašinović je za mišljenje zamolio direktora Centra za medjunarodnu bezbednost i odbrambenu politiku u korporaciji Rend i bivšeg specijalneg američkeg izaslanika za Balkan, Džejmsa Dobinsa.
Dobins: Takav stav dve strane je trebalo očekivati i siguran sam da Ahtisariji nije iznenadjen takvim razvojem dogadjaja, mada je svakako razočaran. Ahrtisari će morati da donese odluku o tom pitanju i podnese je Savetu bezbednosti UN, koji će na osnovu Ahtisarijevih preporuka doneti svoj zaključak, konstatujući da dve strane ne mogu da postignu sporazumno rešenje.
Glas Amerike: Kakva je vaša procena sadašnje pozicije Vašingtona prema pitanju budućeg statusa Kosova?
Dobins: Američka administracija je sada preokupirana drugim i težim pitanjima. Medjutim, i u republikanskom i demokratskom taboru postoji konsenzus da Beograd ne može ponovo upravljati Kosovom i da će Kosovo morati da ostvari samoupravu i tokom vremena i nezavisnost, odnosno uslovnu nezavisnost, što znači da će u toj pokrajini biti potrebni kontinuirano prisustvo medjunarodne zajednice i zaštita manjina.
Glas Amerike: Da li bi Kontakt grupa trebalo da se pridžava zacrtanog roka, odnosno cilja da se do kraja ove godine utvrdi budući status Kosova?
Dobins: Nisam siguran da li bi bilo neke specifične koristi da se čeka duže sa utvrdjivanjem budućeg statusa, pošto Ahtisari ne bi dobio saglasnost dve strane ni ove ili iduće godine, ili ikada. Stoga nema posebnog razloga da se to oteže. Ahtisari će verovatno podneti izveštaj pre kraja ove godine, dok će Savetu bezbednosti biti potrebno duže da donese svoju odluku, verovatno tokom iduće godine.
Glas Amerike: Da li je dovoljna teza da je Kosovo jedinstven slučaj i da kao takav ima pravo na nezavisnost?
Dobins: Nisam siguran da je Kosovo jedinstven slučaj, ali istovrmeno smatram da njegov budući status ne bi trebalo uzeti za normu na osnovu koje bi trebalo meriti aspiracije i prava drugih regiona. Srpske vlasti na Kosovu su pod Miloševćem vodile sistematsku kampanju protiv albanskog stanovništva u pogledu zapošljavanja, prava na veroispovest i drugo, sa konačnom idejom proterivanja Albanca sa Kosova. Stoga ne verujem da će Albanci prihvatiti da Srbi ponovo upravljaju njima. Ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, taj presedan će razne strane na različite načine pokušati da ga iskoriste.
Glas Amerike: I na kraju, kakve su šanse da medjunarodna zajednica namente budući status Kosova?
Dobins: Mislim da je Ahtisari jasno zaključio da je to jedina opcija.