Kućne video igrice pojavile su se krajem 1970-ih u SAD, a od tada su se, uz pomoć televizije, proširile i na ostatak sveta. Sve veća popularnost video igara, među osobama svih uzrasta, trebala bi dovede do otvaranja novih radnih mesta, a američki univerziteti su počeli da se prilagođavaju tom trendu.
Video igre su postale velika industrija, koja je samo tokom 2004. imala promet od preko 8 milijardi dolara. Mnoge od popularnih igara imale su skromne početke, u nekim polumračnim prostorijama poput onih u firmi Bethesda Softworks, gde takozvani testeri pokušavaju da pronađu greške i probleme – odnosno bagove – u novim igrama.
«Trenutno probam igru Zvezdane staze, a to radim već nekoliko meseci. Igru stalno igram iznova, pa to postane zaista dosadno, ali ono što pokušavam da otkrijem je da li će igra pući ili nešto što bi moglo da je zaglavi.»
Testiranje video igara je početnički posao za veliki broj zaposlenih u industriji, koja samo u SAD ima više od 150 hiljada radnika. Analitičari procenjuju da će se njihov broj povećati na preko 250 hiljada do 2009. Stiv Kup kaže da je ovaj posao naterao njegove roditelje da preispitaju svoje stavove o tome kako treba samo učiti, umesto igranja video igara.
«Šalili su se pre neki dan o tome kako su mi stalno govorili da ostavim igrice i počnem da učim, a sada kažu da sam trebao više da ih igram.»
Nisu samo roditelji uočili da njihova deca mogu da imaju koristi od ekspanzije u industriji igara – neke škole i univerziteti u Americi počeli su da nude specijalizovane tehničke programe. Jedna od čkola je i Mongtomeri koledž, u pregrađu Vašingtona, gde sada može da se uči dizajniranje video igara. Osnove dizajna predaje Majk Kentvel.
«Ovo je kurs iz dvodimenzionalne animacije, uz primenu Makromedija Fleš programa. Studenti uče kako da napišu scenario, da naprave ilustracije – stori bordove - za animaciju, koju će raditi tokom semestra.»
Oni mlađi uče o dizajnu igara, dok iskusniji mogu već da rade kompleksnije animacije. Instruktor Majk Kentvel objašnjava na čemu radi jedan od studenata.
«To je u osnovi pravljenje poligona i njihovo povezivanje. Sve se nezavisno pomera. Obratite pažnju na pantalone, bluzu, kosu, čak i čizme – sve se to kreće. On pokušava da tome pruži utisak prirodnosti. Pogledajte, ona čak i diše, što je stvarno kul.»
Program na Montgomeri koledžu uči studente i da razmišljaju o dizajnu video igara. Na ovom času, polaznici glume likove iz poznate igre ZELDA, da bi lakše shvatili kako proizvođači igara razmišljaju o strukturi i pravilima igre. Debora Solomon je profesor koja je osmislila ove kurseve, koji su jako popularni među studentima. Ona napominje da interesovanje za ovaj program postoji i među učenicima srednjih i osnovnih škola.
«Ovo jako interesuje decu, pa čak i ako ne završe u industriji video igara, oni ovde dobijaju tehničko znanje i upoznaju mogućnosti softvera, koje onda mogu da primene u velikom broju različitih profesija.»
Kako video igre postaju sve kompleksnije, tako oni koje ovaj posao interesuje moraju da imaju sve veće sposobnosti i raznovrsnije iskustvo. Pit Hajns, potpredsednik firme Bethesda Sofworks, ukazuje da skoro svo u firmi vole da igraju video igre, ali naglašava da kandidati za posao moraju da pokažu da poseduju inicijativu.
«Ono što nas najviše interesuje su ljudi sa puno iskustva. Zato je diploma programa, poput onog na Montgomeri koledžu, zaista korisna, ali je samo jedan deo mozaika. Ne postoji diploma ili škola koju možete da pohađate koja će nas naterati da kažemo – moramo da vas zaposlimo. Mi tražimo ljude koji su stekli puno iskustva van svakodnevnog posla ili studija, one koji svoje slobodno vreme tome posvećuju.»
Hajns veruje da će industrija igara u SAD u jednom trenutku prerasti američku filmsku industriju, što će stvoriti još više obrazovnih programa za narednu generaciju ljubitelja video igara.
