Profesor na vašingtonskom univerzitetu Hauard i urednika spoljnopolitičkog časopisa Mediteranian Kvorterli, Nikolas Stavrou, u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, ističe da je logično ponašanje Beograda koji se bori za svoje interese i prava na Kosovu, da bi nezavisnost Kosova mogla da doprinese destabilizaciji u regionu i ocenjuje da su trenutne pozicije i Beograda i Prištine – nerelane.
Stavru: Nisam siguran koliko su realni stavovi i jedne i druge strane, odnosno -- potpuna nezavisnost ili suštinska autonomija. Sada je pravo vreme da se razmotri mogućnost podele Kosova, da Srbi dobiju ono što njima pripada, a Albanci njihovo. Ta podela bi mogla da se zasniva na agrarnoj reformi iz 1928 prema kojoj svaki Srbin i Albanac na Kosovu ima tapiju svog imanja. To bi mogla da bude osnovna pozicija za dalje razgovore i razgraničenje i nužne modifikacije.
Glas Amerike: Kosovski Albanci računaju na podršku zapada da bi ostvarili nezavisnost. Kakve su mogućnosti za to?
Stavru: Albanci imaju dobru podršku na zapadu; imaju jak uticaj u američkom Kongresu i kod administracije i računaju na tu podršku. Medjutim, medjunarodna zajednica bi mogla da se upita zašto bi se Albancima odobrile dve države i autonomna oblast u zapadnoj Makedoniji, na jugu Srbije, a moguće i drugde. U novoj eri evropskih integracija, Albanci ne bi trebalo da zagovaraju secesionističku politiku stvaranja nezavisnih država. Evropa mora da odluči da li želi dalje seckanje Balkana ili integraciju svih zemalja i nacionalnosti u ujedinjenu Evropu.
Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude uloga regionalnih zemalja, pored Kontakt grupe, u rešavanju budućeg statusa Kosova?
Stavru: Apsolunto sam ubedjen da svi sporni problemi na Balkanu treba da budu rešeni na lokalnom nivou. Umesto velikih sila, trebalo bi da regionalne zemlje budu uključene u pregovarački proces jer su one najzainteresovanije za stabilnost i prosperitet svog regiona. Uzmite recimo Makedoniju - ona ima svoje bezbednosno pitanje koje se odnosi na albansku manjinu u toj zemlji, koja bi mogla da zatraže nezavisnost kao i kosovski Albanci, možda 20 godina od sada. Ako se nastavi tim putem, onda bi i bosanski Srbi trebalo da imaju pravo na otcepljenje. Slično Albancima na Kosovu, oni imaju svoju Republiku Srpsku, etnički su dosta homogeni, kontrolišu svoju teritoriju, tako da se postavlja pitanje potrebe za federlnom upravom u Bosni i Hercegovini.
Glas Amerike: Često se pominje da nezavisnost Kosova ne bi predstavljala medjunarodni presedan, jer je reč o jedinstvenom slučaju?
Stavru: Američka spoljna politika pokazuje znake nedoslednosti u pogledu prava na samoopredeljenje etničkih grupa. Širom sveta postojiviše od 8300 etničkih grupa. Ali, postoje odredjeni razlozi zbog kojih imate samo 192 članice Ujedinjenih nacija. Nezavisnost i samoopredeljenje mogu da steknu one etničke gurpe koje pokažu ekonomsku, političku i druge sposobnosti da opstanu kao nezavisne države. Sada je zavladala, u neku ruku, konfuzna situacija - jer se koncept samoopredeljenja, kakvog mi znamo, kako ga predajemo na univerzitetima i kako smo ga sprovodili u delo na medjunarodnom planu, sada preispituje i dovodi u pitanje.