Kako se pojačava intenzitet izraelskih vazdušnih udara, vlade zapadnih zemalja preduzele su evakuaciju više hiljada njihovih građana iz Libana.
Bejrutski aerodrom i luke su zatvorene pošto su već više puta bombardovani, a napadi su izvršeni i na većinu glavnih drumskih pravaca po Libanu. Francuska i Italija su, brodovima, na Kipar prebacile preko 16 hiljada evropljana, a Britanija planira da za evakuaciju iskoristi dva ratna broa.
Nervozna masa se okupila ispred bejrutskih kanceralija Visokog komesarijata za izbeglice UN. Zapadne vlade koriste brodove, helikoptere, avione I autobuse da evakuišu svoje građane. Ovde su, međutim, izbeglice i raseljena lica, većinom iz Iraka i pod-saharske Afrike, koji nemaju gde da se sklone. Piter Tek je pre 9 godina, iz južnog Sudana, došao u Liban.
Kao što znate, situacija je jako teška… Otišli smo iz Sudana, pošto je tamo besneo rat. Sada smo ovde, a ponovo smo suočeni sa istom sudbinom.”
Za razliku od turista iz zapadnih zemalja, koji masovno odlaze iz Libana, somalijski izbeglica Hasan Adahu nema vladu kojoj može da se obrati za pomoć.
“Iz Somalije sam… Nemam para, nemam hrane, nemam ništa. Šta ja mogu da uradim? Somalija ovde čak nema ni ambasadu.”
UNHCR nastoji da sve one kojima je pomoć potrebna, Libance i strance, evakuiše na bezbednija mesta. Arafat Džamal, vršilac dužnosti direktora kancelarije UNHCR-a u Bejrutu, ukazuje da je veliki broj radnika UN takođe pogođen nasiljem.
“Zbog vanredne situacije, veliki broj lokalnog osoblja, koji čine osnovu naše kancelarije, izbegao je u planine.”
Džamal naglašava da UNHCR nastoji da, uprkos nedostatku ljudstva, pomogne izbeglicama kao i stotinama hiljada Libanaca, koji su ostali bez krova nad glavom. On ukazuje da nije jasno o kolikom broju ljudi se radi.
“Pošteno govoreći, pre par dana govorilo se o cifri od 22 hiljade. A juče sam čuo da je vlada rekal da je broj 400 hiljada. Ja lično verujem da je to tačnija procena. Po svemu sudeći, ovo je masovni zbeg.”
Humanitarne organizacije I libanske vlasti pretvorile su škole, širom zemlje, u prihvatilišta za raseljena lica. Iako to, za sada, dobro funkcioniše, Arafat Džamal ukazuje da je u pitanju samo privremeno rešenje.
“Ono što nas brine je da će kroz 2 nedelje, u slučaju da se blokada nastavi, to postati katastrofa, posebno po pitanju higijene – u slučaju da dođe do prekida u snabdevanju vodom, kada se zapuše WC-I, a imate decu, zaraze, itd. Tada će to biti ogroman problem, a tada će UN biti neophodne radi dopreme potrepština.”
Nije jasno do kada će se izraelska vojna ofnaziva završiti, a jedan od izraelskih generala je rekao kako bi vojna akcija mogla da potraje i “par sedmica.”