Pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa održan je pretres o ljudskim pravima, demokratiji i integracijama u jugoistočnoj Evropi.
Članovi komisije čuli su svedočenja četvorice stručnjaka za region Balkana, i Rozmari Di Karlo, pomoćnice zamenika američkog državnog sekretara. Sa aspekta zaštite ljudskih prava, i naglaskom na regionalnu integraciju u Evropu, razmotrene su pojedinačne situacije u zemljama regiona.
Otvarajući pretres, predsedavajući Helsinške komisije, senator Sem Braunbek istakao je da su članstvo u EU I NATO zajednički prioritet svih zemalja Balkana. On je naveo najkrupnije problema sa kojima se region suočava uključujući trgovinu ljudima, organizovani kriminal i korupciju državnih službenika. Braunbek je istakao da Bosna i Hercegovina mora da nadje načine da reformiše svoj ustav, Srbija reši problem ratnih zločina, a Crna Gora pokaže da njena nezavisnost otvara vrata daljim demokratskim i ekonomskim reformama. Kada je reč o Kosovu, senator Braunbek je naglasio da je stanje ljudskih prava na Kosovu i dalje sumorno i da treba uložiti napore da se situacija popravi.
«Tema ovog pretresa nije debata o budućem statusu Kosova, već tome kako učiniti Kosovo mestom gde se poštuju ljudska prava i demokratija».
Predstavnica Stejt Departmenta Rozmari Di Karlo istakla je da je zaštita manjina ključni deo američke politike prema Kosovu, a da rešenje kosovskog statusa mora da obezbedi multietničnost.
“Zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda je u srži naše politike prema Kosovu. Nastavljamo da intenzivno pozivamo kosovsku vladu da primeni standarde UN o dobroj upravi i zaštiti manjina. Ti standardi treba da obezbede zaštitu svojine, slobodu kretanje i sudjenje počiniocima zločina, kao i finansiranje povratka raseljenih.“
Osvrćući se na pitanje ratnih zločina, Di Karlo je navela da su zemlje regiona načinile napredak uspostavljanjem specijalnih sudova za ratne zločine, ali da puna saradnja još nije realizovana.
«Za većinu od šest preostalih haških begunaca veruje se da se nalaze u Srbiji ili RS. Još su na slobodi Ratko Mladić i Radovan Karadžić, za koje će vrata haškog tribunala uvek ostati otvorena. Zabrinuti smo što Srbija nije uhapsila i predala Mladića Hagu u skladu sa svojim medjunarodnim obavezama.»
Danijel Server iz vašingtonskog Instituta za mir najavio je da će u svom svedočenju o situaciji u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu biti «brutalno iskren». On je oštro kritikovao vladu u Beogradu zbog, kako je rekao, retrogradne politike.
«Od ubistva Zorana Djindjića Srbija se opredeljuje za prošlost umesto budućnost. Zbog toga Ratko Mladić – odbijam da ga nazivam generalom – nije u Hagu. Premijer Koštunica upravlja uz podršku onih koji zagovaraju Veliku Srbiju, koji žele da zaštite Mladića od hapšenja i spreče reformu sprskh snaga bezbednosti. On odbija da vlada uz podršku Djindjićeve partije koja je više evropski orijentisana.» rekao je Server.
Server je dodao da se takva politika Beograda odnosi i na Kosovo, gde Srbija pokušava da zadrži upravu nad Srbima na jasno definisanoj teritoriji. «Etno-teritorijalna podela takve vrste bi postavila presedan koji bi želeli da slede Albanci na jugu Srbije ili u Makedoniji, a oživeo bi slične tendencije i u Bosni» rekao je Server.
Januš Bugajski iz vašingtonskog Centra za strateške i medjunarodne studije je medjutim ocenio da bi podela mogla da bude legitimni način da se zaštiti srpska manjina, koja čini 10% populacije na Kosovu, pod uslovom da Beograd i Priština direktno postignut sporazum o tome.
Danijel Server je kritikovao i Prištinu zbog neuspeha privremenih institucija da obezbede siguran povratak izbeglih Srba što je nazvao «najvećom preprekom u odredjivanju konačnog statusa Kosova.» Zbog tog neuspeha, Priština rizikuje da odluka o budućem statusu bude mnogo manje jasna i nedvosmislena nego što bi trebalo da bude, istakao je američki analitičar.
Džozef Griboski, predsednik Instituta za religiju i javnu politiku ocenio je da sadašnje stanje verskih sloboda na Kosovu ne može da se toleriše po prihvaćenim medjunarodnim standardima. On je istakao da se ne može govoriti o održivoj i nezavisnoj političkoj upravi na Kosovu dok kosovske vlasti ne pokažu konkretnu i dugoročnu spremnost da zaštite mir i etničku raznovrsnost regiona. «S ozbirom da su kosovske privremene vlasti više puta delovale suprotno demokratskim normama, njima se ne može poveriti uloga jedinog garantora prava i sloboda svih stanovnika Kosova», ocenio je Griboski.
Predstavnik OEBS-a Nikolaj George ukazao je na težak položaj Roma u jugoistočnoj Evropi, koji se suočavaju sa rasizmom i diskriminacijom. On je podsetio da su za vreme sukoba na Kosovu desetine hiljada Roma raseljene, a njihove kuće spaljene, i da povratak slabo napreduje.
Učesnici pretresa u Kongresu su, osim situacije na Kosovu razmotrili i niz drugih tema. Osvrući se na crnogorsko sticanje nezavisnosti, oni su pohvalili mirno sprovodjenje referenduma u Crnoj Gori i ujedno konstatovali da Podgorica sada ima zadatak da ojača postojeće demokratske institucije i razvije nove kako bi se efikasno uključila u evro-atlantske integracije.
Velika pažnja posvećena je i neuspehu ustavnih reformi u BIH. Rozmari di Karlo je istakla da će SAD nastaviti da podržavaju reforme, dok je Danijel Server kao glavnog krivca za neuspeh ustavnih reformi identifikovao Harisa Silajdžića čija je čitava partija glasala protiv amandmana.