Arbur tamo treba da se sastane sa državnim zvaničnicima i predstavnicima organizacija za zaštitu ljudskih prava, a posetiće i region zapadnog Darfura, gde će se sastati sa predstavnicima lokalnih vlasti i izbeglicama.
Gospođa Arbur je stigla u Sudan, u jeku sve veće zabrinutosti u vezi sa humanitarnom situacijom u Darfuru. Ona je nešto ranie kritikovala aktivnosti koje je vlada Sudana preduzimala u regionu Darfura. Hoze Dijaz, predstavnik za štampu komisije UN za zaštitu ljudskih prava, izjavio je da je cilj posete visokog komesara da ispita šta je sve sudanska vlada učinila kako bi popravila situaciju u Darfuru.
«Visoki komesar je pre godinu i po dana posetila Darfur. Sada želi da ponovo vidi kakva je situacija i da proveri koliko se od tada popravila. Ono što je prošli put videla bilo je jako zabrinjavajuće. Informacije koje smo dobili od tada, bar na osnovu izveštaja naših posmatrača, pokazuju da situacija stagnira ili se pogoršava. Ona će veoma direktno i oštro govoriti o situaciji i pokušaće da sazna šta vlasti planiraju da učine, kao i šta su do sada učinile u vezi sa situacijom.»
Poseta Luiz Arbur dolazi odmah posle neuspelog pokušaja Iana Egelanda, pod-sekretara UN-a za humanitarna pitanja, kome je zabranjen ulazak u Sudan, uprkos tome što je posedovao važeću vizu. Egeland je kasnije izrazio sumnju da je njegovu posetu sprečila sudanska vlada, u pokušaju da ga spreči da vidi koliko se situacija u Darfuru pogoršala. Hoze Dijaz, predstavnik za štampu komisije UN za zaštitu ljudskih prava, ukazao je da gospođa Arbur nije bila suočena sa takvim problemima. Situacija u Darfuru se tokom proteklog meseca otrgla kontroli, nakon što su pobunjenici preduzeli akcije širom Čada i izvršili napad na prestonicu Ndžamenu, u pokušaju da sa vlasti obore predsednika Idrisa Debija.
Presednik Debi je, za uzvrat, oštro osudio Sudan, prekinuo diplomatske odnose sa tom zemljom, i optužio Kartum da pomaže pobunjenicima. Konflikt u Darfuru je započeo pobunom protiv vlade u Kartumu, izazvanu optužbama zbog privrednog i političkog zapostavljanja. Vlasti su formirale para-vojne jedinice, poznate pod imenom Džandžavid, čiji zadatak je bio da uguše pobunu. Sukobi su rezultirali smrću više desetina hiljada ljudi, dok se oko 2 miliona stanovnika regiona nalazi u izbeglištvu.