Uprkos pitanjima legitimnosti i optužbama za pristrasnost, Međunarodni tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji se pokazao kao izuzetno uspešan eksperiment, kaže bivši predsednik Tribunala, sudija Teodor Meron.
Teodor Meron, istaknuti pravnik i bivši predsednik Međunarodnog tribunala za ratne zločine, obratio se publici na konferenciji koju je organiovalo američko Udruženje za međunarodno pravo u Vašingtonu. Meron je odmah podsetio da je posle nedavne smrti Slobodana Miloševića, jedna grupa skeptika dovela u pitanje efikasnost međunarodnog Tribunala, naglasivši da za to ipak nema osnove.
«Činjenica da je jedan od optuženika preminuo, dok se postupak protiv njega privodio kraju, ne dovodi u pitanje desetine ostalih na kojima je Međunarodni tribunal pokazao da međunarodni zakon može pošteno i nepristrasno da se primeni i da svi koji krše zakon, ne mogu da očekuju da će proći nekažnjeno. Sama činjenica da je Milošević doveden pred Haški tribunal da odgovori na vrlo ozbiljne optužbe, pokazala je da su i oni najmoćniji podložni vladavini zakona», rekao je Meron.
Pojedini kritičari tvrde da je Tribunal nepotrebno prolongirao Miloševićevo suđenje, umesto da ga brzo privede kraju. Međutim, Meron ističe da je to odlaganje izazvala izuzetno detaljna obrada dokaza i poštovanje zdravstvenog stanja optuženog.
«Tribunal je u velikoj meri nastojao da suđenje Miloševiću bude pošteno, da se izađe u susret njegovim zdravstvenim potrebama, kao i njegovoj želji da se sam brani. Ove stvari - više nego išta drugo, bile su uzrok tako dugog suđenja», kaže Meron.
Međunarodni tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, uspostavljeni su na osnovu Sedmog poglavlja Povelje Ujedinjenih nacija. Zbog nedostatka izvršne i zakonodavne grane, ti sudovi zavise od volje i saradnje članica Ujedinjenih nacija. U početku, naglašava Meron, saradnja je bila izuzetak, nikako pravilo. Odskora se međutim, saradnja iz regiona pojačala, što pokazuje, na primer, hapšenje bivšeg hrvatskog generala Ante Gotovine u Španiji.
«Protekle godine smo bili svedoci povećanja dolazaka u Hag za 50 odsto, a do ovog trenutka 96 odsto osoba koje je sud optužio, ili se predalo, ili je uhvaćeno. Ovo je, rekao bih, bolji procenat od policijskih hapšenja u raznim zemljama», kaže Meron, dodajući da ipak, sve balkanske vlade ne sarađuju s Tribunalom podjednako. Radovan Karadžić i Ratko Mladić, kako je napomenuo, i dalje su na slobodi. Ipak, bivši predsednik Haškog tribunala, rođeni Poljak koji je i sam preživeo holokaust, rekao je da je rad Međunarodnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, «izuzetno uspešan eksperiment».
«Na ta dva područja ocene Tribunala se sve više prihvataju kao istorijski dokumenti. Tribunali žrtvama užasnih zločina daju priliku da ispričaju svoje životne priče. Doprineli su stabilnosti, dovodeći pred lice pravde osobe koje bi, da nije Tribunala, bile na slobodi, možda čak i u vladi, u vojsci, u javnom životu», rekao je Teodor Meron.
Bivši predsednik Tribunala je rekao da je Tribunal u Hagu, uprkos početnoj skepsi među nekim pravnim stručnjacima, dokazao da međunarodno pravo može da se primeni pošteno i nepristrasno na svaki pojedini slučaj. Kombinujući elemente različitih pravnih sistema, Tribunal je stvorio jednu novu pravnu osnovu i ustanovio nove procedure – koje bi možda u budućnosti mogli da postanu sastavni element redovnih međunarodnih odnosa.