Kineski predsednik Hu Đintao i njegov gost, predsednik Rusije Vladimir Putin, dogovorili su se o izgradnji dva velika cevovoda – naftovoda i gasovoda, koji će povezati njihove zemlje.
Taj dogovor je obelodanjen tokom njihovog današnjeg razgovora u Pekingu. Generalni direktor ruske kompanije «Gazprom», Aleksej Miler – član Putinove delegacije - izjavio je da će zahvaljujući tim cevovodima iz Rusije, u Kinu stizati ukupno 60 do 80 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
Posle sastanka Vladimira Putina sa kineskim predsednikom Hu Đintaom portprol Ministarstva inostranih poslova Kine, Ćin Gang, rekao da je za Kinu energetika veoma važan deo bilateralne saradnje i da je Rusija više puta izrazila želju da proširi saradnju u pogledu izgradnje gasovoda i naftovoda.
Ruski funkcioneri su kasnije saopštili da će cevi do Kine biti izgradjene narednih godina. Kina se prošle nedelje žalila da se izgradnja naftovoda odvija presporo. Rusija gradi naftovod kroz Sibir, preko kojeg će se snabdevati i Kina i Japan. Očekuje se da će predsednik Putin tokom dvodnevne posete takođe razgovarati o nastojanjima Moskve i Pekinga da reše zastoj oko iranskog nuklearnog programa.
Na jučerašnjim razgovorima predstavnika Rusije, Kine, Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske i Nemačke u Njujorku, nije postignut sporazum o saopštenju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o iranskom nukleranom pogramu. Sjedinjene Države i druge zemlje strahuju da Iran pokušava da izgradi nuklearno oružje, što predstavlja kršenje sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
Kina i Rusija žele da Savet bezbednosti u vezi sa tim dejstvuje sporije. Česlav Tubilevič, profesor kineskih nauka na Hongkonškom univerzitetu, koji prati Putinovu posetu, kaže da Rusija i Kina koriste to pitanje da bi potvrdile svoju predanost onome što nazivaju ”multipolarnim“ svetom.
”Mislim da obe zemlje dele istu ideologiju: odnosno protive se nastojanjima međunarodne zajednice da se meša u unutrašnja pitanja drugih država. Na osnovu toga, Kina i Rusija ne bi želele da Ujedinjene nacije budu previše upletene u krizu koja, po njihovom gledištu, ne zahteva angažman međunarodne zajednice.“
Rusija je pokušala da spreči akciju Saveta bezbednosti protiv Teherana, predlogom da Iran obogaćuje uranijum na ruskoj teritoriji, gde taj proces može da se kontroliše. Kina je to podržala, ali je Iran odbacio predlog. Analitičari ističu da će ruski i kineski lideri iskoristiti ovu posetu da potraže druge načine rešavanja ovog pitanja.