U uvodniku pod naslovom “Spori progres Bosne”, “Vašington Post” ukazuje da su se pre rata u Iraku funkcioneri Bušove administracije podsmevali složenom mehanizmu za izgradnju države koji je Klintonova administracija, sa evropskim saveznicima, uspostavila u Bosni i Hercegovini. Sada bi, medjutim, preporučuje “Post”, Bušova administracija mogla nešto da nauči iz tog iskustva.
List ukazuje da je, deset godina posle krvavog gradjanskog rata u kojem je ubijeno 200 hiljada ljudi, Bosna I Hercegovina u miru i da se kreće ka izmirenju zahvaljujući kontinuiranom prisustvu zapadnih mirovnih snaga, angažovanosti predstavnika medjunarodne zajednice i agresivnoj multilateralnoj diplomartiji.
“Vašington Post” takodje podseća da su se bosanski lideri prošle nedelje dogovorili da do marta sledeće godine pripreme ustavne reforme kojima bi zemlja bila čvršće povezana. Neki od arhitekata invazije na Irak, navodi “Post” smatrali su da je Bosna primer preteranog angažovanja medjunarodne zajednice koja stvara zavisnost i sprečava posleratnu obnovu.
Medjutim, prava pouka iz Bosne je da aktivna i postojana medjunarodna intervencija može da spasi nefunkcionalnu državu. Novi politički sistem ne može da bude stvoren i prihvaćen preko noći. Posle deset godina prisustva mirovnih snaga, političkog nadzora i pomoći za razvoj, Bosna se najzad kreće napred, ali i bosanski lideri priznaju da će biti potrebna još jedna decenija pre nego što budu živeli u normalnoj zemlji.
Dok Amerikanci razmišljaju kako da stabilizuju Irak i Avganistan, Bosna može da pruži korisne pouke o tome šta je potrebno da bi se to postiglo, zaključuje “Vašington Post”.