Rezolucija o Iraku, koju je Senat usvojio ove nedelje je najnoviji pokazatelj rastuće zabrinutosti američke javnosti oko vojne situacije u toj zemlji i pitanja kada će američki vojnici, u većem broju, početi da se vraćaju kući.
Stav Senata izražen je u dvostranačkoj neobavezujućoj rezoluciji, predloženoj od strane republikanske većine, u kojoj se traži da Iračani sledeće godine preuzmu veću odgovornost za svoju bezbednost.
U rezoluciji koju su predložili republikanci, ne traži se da administracija podnese precizan raspored za povlačenje američkih snaga iz Iraka. Opozicione demokrate su podnele sopstveni predlog rezolucije u kojem je to bilo predvidjeno, ali je on odbačen. Ipak, demokrate smatraju da su odnele pobedu time što su naterale Senat da se suoči sa rastućom zabrinutošću u javnosti oko Iraka što se ogleda i u najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja. Evo mišljenja senatora Krisa Doda, demokrate iz Konetikata.
«To je pokazatelj nezadovoljstva tokom rata u Iraku – ne samo medju demokratama, već i medju republikancima.
Predsednik Buš je u govoru održanom u Japanu, pozdravio činjenicu da je Senat odbio zahtev da njegova administracija podnese detaljan raspored povlačenja američkih snaga iz Iraka, ali je rekao da će rado ispuniti zahtev iz usvojene dvostranačke rezolucije u pogledu izveštaja o napretku ostvarenom u Iraku. Poslednjih dana, politička retorika oko Iraka i kontroverze oko upotrebe obaveštajnih podataka radi opravdanja invazije na tu zemlju, se intenzivirala.
Predsednik Buš je nedavno optužio demokrate za političke igre u tom smislu i za potkopavanje ratnih nastojanja svojim optužbama. Medjutim, čak i neki republikanci smatraju da je administracija postala suviše osetljiva na kritike u pogledu Iraka i obaveštajnih podataka uoči rata u toj zemlji. Evo mišljenja republikanskog senatora Čaka Hejgela iz Nebraske, koji bi mogao da bude jedan od kandidata na predsedničkim izborima 2008.
«Bušova administracija mora da shvati da svi Amerikanci imaju pravo da kritikuju našu politiku u Iraku i drugde i ne bi trebalo da ih demonizuje ili osudjuje zato što se ne slažu sa zvaničnom politikom.»
I dok je predsednikova popularnost opala na do sada najniži nivo, analitičari smatraju da je on suočen sa problemima na više frontova - ne samo u Iraku. U pitanju su i visoke cene goriva, kontroverza oko odgovora vlade na uragan Katrina i podizanje optužnice protiv bivšeg savetnika potpredsednika Čejnija, Luisa Libija u slučaju odavanja identiteta tajnog agenta CIA-e. Neki od vodećih članova Kongresa iz obe stranke kažu da će naredni meseci biti ključni za administraciju - kako u pogledu daljeg razvoja situacije u Iraku, tako i u pogledu obnavljanja podrške za mere unutrašnje politike.