Arizona je zbog svoje umerene klime, u jesen idealna za gajenje zelene salate, broklija i drugih listastih vrsta povrća koje stiže na američke trpeze. Vredno radeći pod arizonskim suncem, baštovani sistematično obilaze jednu po jednu leju i beru zimsku setvu povrća. Prema podacima Sekretarijata za rad, najmanje polovina od gotovo dva miliona poljoprivrednih radnika u Sjedinjenim Državama su ilegalni useljenici. Jeftin rad koji oni obezbeđuju ima presudni značaj za američku poljoprivrednu industriju koja godišnje donosi 30 milijardi dolara. Sve u svemu, procenjuje se da u Sjedinjenim Državama ilegalno boravi desetak miliona useljenika. Den Grisvold, direktor Centra za trgovinske nauke u Institutu “Kejto”, vašingtonskoj istraživačkoj instituciji koja se zalaže za politiku slobodnog tržišta, kaže da ti radnici rade poslove koje bi prihvatio mali broj ovde rođenih Amerikanaca.
“Imigranti imaju tendenciju da odlaze u sektore tržišta rada u kojima je najveća potražnja i manja ponuda. Nisko kvalifikovani imigranti koji dođu u Sjedinjene Države, obično prihvataju poslove za koje nije zainteresovana većina Amerikanaca: branje povrća pod suncem koje prži, ribanje podova i klozeta u jeftinim prodavnicama usred noći, hortikultura, građevinarstvo, takve vrste poslova”, objašnjava Grisvold.
Stručnjaci za rad ukazuju da dotok imigranata obezbeđuje američkoj privredi fleksibilniju radnu snagu koja održava rast industrije i niže maloprodajne cene. Značaj tog rada koji obavljaju doseljenici je početkom godine naglasio i predsednik Buš u Govoru o stanju unije, kada je izneo glavne crte programa o gostujućim radnicima, na osnovu kojeg bi se radnicima koji su već u zemlji, dale privremene radne dozvole. Međutim, to ima i svoju cenu, kaže profesor ustavnog uređenja na Merilendskom univerzitetu, Džim Gimpel.
“U suštini, iz određenih sektora su istisnuti ovde rođeni radnici - koji više nisu spremni da rade za tako niske nadnice.”
Dvostranačka Komisija za imigracionu reformu, koju je imenovao Kongres, ustanovila je da su gubitnici nisko kvalifikovani ovde rođeni radnici, bez završene srednje škole, bez obzira što američka ekonomija u celini ima korist od imigranata. Oni su prisiljeni da se nadmeću za posao sa imigrantima, čija se nadnica usled toga smanjuje. Doseljavanje u širem obimu, naročito ilegalno doseljavanje, takođe kratkoročno povećava troškove državne i lokalne vlasti koja obezbeđuje obrazovanje, zdravstvenu negu i druge socijalne usluge. Istraživač Džon Vahala, iz Centra za imigracione nauke, vašingtonske institucije koja se zalaže za oštriju imigracionu politiku, kaže da su ti kratkoročni troškovi uistinu viši upravo zbog toga što su radnici sa najmanje dokumenata vezani za najmanje plaćene poslove.
“Prosečni Meksikanac nema više obrazovanje. U stvari, nema ga najmanje 75 odsto njih, što im veoma otežava situaciju. Oni su vezani za niskoplaćene poslove, tako da ne moraju da plate veliki porez i prema tome, kao i svako drugi ko koristi državne usluge, njihov doprinos nije dovoljan da kompenzuje ono što koriste”, kaže Vahala.
Uticaj imigracije na vladine penzione i zdravstvene programe, kao što su socijalno i zdravstveno osiguranje, predstavlja još jednu spornu tačku. Pristalice doseljavanja tvrde da imigranti stižu u Sjedinjene Države na vrhuncu svojeg radnog veka i da će tokom decenija dovoljno doprineti sistemu. Takođe, iz različitih razloga, mnogi od njih nikada ne naplate svoje penzionerske čekove socijalnog osiguranja, tako da sistem ostvaruje višak. Ipak, profesor Džim Gimpel upozorava da to nije tako jednostavno i da doseljeničke dažbine moraju da se uporede sa troškovima državnih beneficija.
“Morate da razmišljate o tome kao o konačnoj isplati ili ravnoteži. Tačno je da oni možda plaćaju socijalno osiguranje, ali da li koriste javne zdravstvene usluge? Da li opterećuju lokalne transportne mreže, jer prelaze velike razdaljuine od kuće do posla?”, pita Gimpel.
Nacionalni istraživački savet je 1997, objavio uopšteno uzev bazičnu studiju o uticaju doseljenika na ukupnu ekonomiju. Obe strane imigracione debate je često citiraju. Savet je ustanovio da imigracija ima neto pozitivan uticaj na ekonomiju Sjedinjenih Država od oko 10 milijardi dolara godišnje. Ipak, u izveštaju se odmah dodaje da je korist od toga relativno mala u odnosu na 10 biliona dolara koliko ostvari američka privreda. Na posletku, raspravu o imigraciji će ipak razrešiti nešto više od jednostavnih ekonomskih pokazatelja.