Predsednik Obama želi da smanji deficit i promoviše ekonomski rast.
„Godinama se u Vašingtonu vodi žestoka debata izmedju pobornika smanjenja deficita po svaku cenu i ulaganja u ekonomski rast. Moj budžet čini tu argumentaciju izlišnom. Jer ne moramo da biramo izmedju tih ciljeva – možemo sprovesti i jedno i drugo“, rekao je američki predsednik.
Obama kaže da će njegovim budžetom biti ograničeni troškovi i smanjene poreske olakšice za korporacije – dok će istovremeno biti finansirani infrastruktura i obrazovanje.
Republikanci su već odbacili taj predlog. Predsednik Predstavničkog doma, Džon Bejner, rekao je da predsednikov budžet „nikada nije uravnotežen“. Bivši republikanski senator, Sem Braunbek, ukazuje da je privatni sektor ključ boljeg ekonomskog i fiskalnog zdravlja.
„Naša republikanska poruka je verovanje u moć ljudi a ne u kontrolu vlade. To oslobadja kreativnost preduzetnika i moć nade i snova“, kaže senator Braunbek.
Sve se to odigrava mesec dana nakon početka automatskih smanjenja federalnih troškova koji su možda doprineli slabljenju tržišta rada. Američka ekonomija je, prošlog meseca, dodala manje od 100.000 novih radnih mesta. Ekonomista Bele kuće Alan Kruger kaže:
„Neke kompanije su nam rekle da odluke o zapošljavanju donose imajući u vidu sekvestar. Očigledno vladini troškovi su smanjeni kao rezultat sekvestra. To će imati uticaja na ekonomiju u budućnosti“, rekao je Alan Kruger.
Republikanci optužuju Belu kuću da prenaglašava uticaj sekvestra. Američki deficit treba ove godine da dostigne 900 milijardi dolara, što je nešto manje od prethodnih godina. U Kongresu, Predstavnički dom, koji kontrolišu republikanci i Senat, koji kontrolišu demokrate, odobrili su sopstvene rivalske zakonske predloge budžeta i nema izgleda da će ijedan od njih biti odobren u drugom domu Kongresa.
U odsustvu dvostranačkog kompromisa, takozvanog „velikog dogovora“ sekvestar će ostati na snazi, a deficit na nivoima koje mnogi ekonomisti smatraju neodrživim.
„Godinama se u Vašingtonu vodi žestoka debata izmedju pobornika smanjenja deficita po svaku cenu i ulaganja u ekonomski rast. Moj budžet čini tu argumentaciju izlišnom. Jer ne moramo da biramo izmedju tih ciljeva – možemo sprovesti i jedno i drugo“, rekao je američki predsednik.
Obama kaže da će njegovim budžetom biti ograničeni troškovi i smanjene poreske olakšice za korporacije – dok će istovremeno biti finansirani infrastruktura i obrazovanje.
Republikanci su već odbacili taj predlog. Predsednik Predstavničkog doma, Džon Bejner, rekao je da predsednikov budžet „nikada nije uravnotežen“. Bivši republikanski senator, Sem Braunbek, ukazuje da je privatni sektor ključ boljeg ekonomskog i fiskalnog zdravlja.
„Naša republikanska poruka je verovanje u moć ljudi a ne u kontrolu vlade. To oslobadja kreativnost preduzetnika i moć nade i snova“, kaže senator Braunbek.
Sve se to odigrava mesec dana nakon početka automatskih smanjenja federalnih troškova koji su možda doprineli slabljenju tržišta rada. Američka ekonomija je, prošlog meseca, dodala manje od 100.000 novih radnih mesta. Ekonomista Bele kuće Alan Kruger kaže:
„Neke kompanije su nam rekle da odluke o zapošljavanju donose imajući u vidu sekvestar. Očigledno vladini troškovi su smanjeni kao rezultat sekvestra. To će imati uticaja na ekonomiju u budućnosti“, rekao je Alan Kruger.
Republikanci optužuju Belu kuću da prenaglašava uticaj sekvestra. Američki deficit treba ove godine da dostigne 900 milijardi dolara, što je nešto manje od prethodnih godina. U Kongresu, Predstavnički dom, koji kontrolišu republikanci i Senat, koji kontrolišu demokrate, odobrili su sopstvene rivalske zakonske predloge budžeta i nema izgleda da će ijedan od njih biti odobren u drugom domu Kongresa.
U odsustvu dvostranačkog kompromisa, takozvanog „velikog dogovora“ sekvestar će ostati na snazi, a deficit na nivoima koje mnogi ekonomisti smatraju neodrživim.