Margaret Tačer je bila prva žena koja je zauzela najviši izborni položaj u Britaniji. Tokom 11 godina na vlasti uživala je poštovanje svetske liderke koja se nije ustručavala da kaže šta misli.
U svojoj autobiografiji, Tačer je kao svoj glavni uspeh na položaju premijera istakla promenu koju je uvela u britanskoj politici skrećući zemlju, kako je rekla, sa puta mekog socijalizma na put tržišne ekonomije.
Pet godina pošto je napustila vlast, u jednom televizijskom intervjuu je rekla da je uspela da obnovi visoki rang Britanije na međunarodnoj sceni jer je nepokolebljivo podržavala slobodu i nezavisnost u svetu. Tom prilikom podsetila je na svoju odluku 1982. godine da uputi britnske snage radi odbrane Foklandskih ostrva, kada je Argentina izvršila invaziju na tu britansku teritoriju.
"Ljudi su znali da nećemo tolerisati agresora. Da nećemo biti popustljivi prema agresoru. Zato smo krenuli na Folklande. Bio je to prvi put da jedan agresor bude odbačen u periodu posle (Drugog svetskog) rata. Britanija se pokazala velikom nacijom bez obzira što je bila manja u odnosu na period britanske imperije. Ali povratili smo svoje samopoštovanje i svoj ugled,” rekla je Tačer.
Isto se može reći za njenu osudu invazije Iraka na Kuvajt 1990. Stojeći uz američkog predsednika Džordža Buša starijeg, tokom susreta u SAD, britanska premijerka je bez oklevanja pozvala na vojnu akciju za zaustavljanje iračkog lidera Sadama Huseina.
Megi Tačer, čiji je otac bio pekar i pripadnik srednje klase, studirala je u hemiju i pravo, ali se ubrzo opredelila za politiku. Tokom 1970-tih bila je na položaju sekretarke za obrazovanje i nauku. Brzo se uspela do najviših redova Konzervativne stranke, zauzumajući položaj vođe opozicije u Parlamentu 1975. Za premijerku je izabrana 1979.
Njeno vođstvo je bilo kontraverzno. Oslabila je moć sindikalnih organizacije, smanjila javnu potrošnju, privatizovala kompanije u državnom vlasništvu i pomerila centrističku Konzervativnu stranku udesno.
Nikada nije krila svoju averziju prema ideji tešnje ekonomske i političke saradnje u Evropskoj uniji, upozoravajući da će to lišiti Britaniju njenog suvereniteta.
Kao jedina žena na čelu vlade u Evropskoj uniji, Tačer je bila poznata i po crnoj tašni koju je uvek nosila sa sobom i koja je postala simbol njenih tirada protiv lidera Evropske unije, koji su nastojali da uspostave jače jedinstvo evopskog bloka.
"Ne možete da dobijete lidera baš kakvog želite. Morate da napravite izbor od onoga što se nudi. Nema sumnje da nisam bila idealni lider mnogima, naročito onima koji su se zalagali za tešnje veze sa Evropom nego što sam ja želela,” rekla je Tačer.
Uprkos kritikama, istrajna Margaret Tačer je osvojila ubedljive pobede na drugim i trećim izborima. Međutim, njeno uporno skretanje udesno ogorčilo je mnoge članove Konzervativne stranke.
1990. potisnuta je sa položaja partijskog vođe i premijera. Nešto kasnije dobila je titulu baronese i izabrana je za članicu Gornjeg doma parlamenta.
U jednom govoru iz 1996. Margaret Tačer je krivicu za gubljenje popularnosti njene stranke bacila na novo partijskog vođstvo za koje je izjavila da je izdalo njene pricincipe. Insistirala je da je rešenje leži u tržišnoj ekonomiji, a ne u velikoj državi.
"Nikada nemojte da dobrovoljno predajete vlast. Ako verujete u svoju poruku morate da pobedite jer znate da tu poruku možete da sprovedete mnogo efikasnije od onih koji kažu da se slažu sa njom, ali da im pre toga nikada nije pala na pamet,” rekla je Margaret Tačer.
Ironijom sudibne, reformisana Laburistička stranka je odustala od socijalističke retorike, usvojila strategiju Megi Tačer i došla je na vlast 1997, vrativši Konzervativnu stranku u opoziciju.
Margaret Tačer nije bila u zapećku ni tokom svojih poslednjih godina života. Neumorno se borila za izbor konzervativnih kandidata širom Britanije i nikada nije oklevala da ponudi savet i pruži podršku novoj generaciji lidera Konzervativne stranke.
U svojoj autobiografiji, Tačer je kao svoj glavni uspeh na položaju premijera istakla promenu koju je uvela u britanskoj politici skrećući zemlju, kako je rekla, sa puta mekog socijalizma na put tržišne ekonomije.
Pet godina pošto je napustila vlast, u jednom televizijskom intervjuu je rekla da je uspela da obnovi visoki rang Britanije na međunarodnoj sceni jer je nepokolebljivo podržavala slobodu i nezavisnost u svetu. Tom prilikom podsetila je na svoju odluku 1982. godine da uputi britnske snage radi odbrane Foklandskih ostrva, kada je Argentina izvršila invaziju na tu britansku teritoriju.
"Ljudi su znali da nećemo tolerisati agresora. Da nećemo biti popustljivi prema agresoru. Zato smo krenuli na Folklande. Bio je to prvi put da jedan agresor bude odbačen u periodu posle (Drugog svetskog) rata. Britanija se pokazala velikom nacijom bez obzira što je bila manja u odnosu na period britanske imperije. Ali povratili smo svoje samopoštovanje i svoj ugled,” rekla je Tačer.
Isto se može reći za njenu osudu invazije Iraka na Kuvajt 1990. Stojeći uz američkog predsednika Džordža Buša starijeg, tokom susreta u SAD, britanska premijerka je bez oklevanja pozvala na vojnu akciju za zaustavljanje iračkog lidera Sadama Huseina.
Megi Tačer, čiji je otac bio pekar i pripadnik srednje klase, studirala je u hemiju i pravo, ali se ubrzo opredelila za politiku. Tokom 1970-tih bila je na položaju sekretarke za obrazovanje i nauku. Brzo se uspela do najviših redova Konzervativne stranke, zauzumajući položaj vođe opozicije u Parlamentu 1975. Za premijerku je izabrana 1979.
Njeno vođstvo je bilo kontraverzno. Oslabila je moć sindikalnih organizacije, smanjila javnu potrošnju, privatizovala kompanije u državnom vlasništvu i pomerila centrističku Konzervativnu stranku udesno.
Nikada nije krila svoju averziju prema ideji tešnje ekonomske i političke saradnje u Evropskoj uniji, upozoravajući da će to lišiti Britaniju njenog suvereniteta.
Kao jedina žena na čelu vlade u Evropskoj uniji, Tačer je bila poznata i po crnoj tašni koju je uvek nosila sa sobom i koja je postala simbol njenih tirada protiv lidera Evropske unije, koji su nastojali da uspostave jače jedinstvo evopskog bloka.
"Ne možete da dobijete lidera baš kakvog želite. Morate da napravite izbor od onoga što se nudi. Nema sumnje da nisam bila idealni lider mnogima, naročito onima koji su se zalagali za tešnje veze sa Evropom nego što sam ja želela,” rekla je Tačer.
Uprkos kritikama, istrajna Margaret Tačer je osvojila ubedljive pobede na drugim i trećim izborima. Međutim, njeno uporno skretanje udesno ogorčilo je mnoge članove Konzervativne stranke.
1990. potisnuta je sa položaja partijskog vođe i premijera. Nešto kasnije dobila je titulu baronese i izabrana je za članicu Gornjeg doma parlamenta.
U jednom govoru iz 1996. Margaret Tačer je krivicu za gubljenje popularnosti njene stranke bacila na novo partijskog vođstvo za koje je izjavila da je izdalo njene pricincipe. Insistirala je da je rešenje leži u tržišnoj ekonomiji, a ne u velikoj državi.
"Nikada nemojte da dobrovoljno predajete vlast. Ako verujete u svoju poruku morate da pobedite jer znate da tu poruku možete da sprovedete mnogo efikasnije od onih koji kažu da se slažu sa njom, ali da im pre toga nikada nije pala na pamet,” rekla je Margaret Tačer.
Ironijom sudibne, reformisana Laburistička stranka je odustala od socijalističke retorike, usvojila strategiju Megi Tačer i došla je na vlast 1997, vrativši Konzervativnu stranku u opoziciju.
Margaret Tačer nije bila u zapećku ni tokom svojih poslednjih godina života. Neumorno se borila za izbor konzervativnih kandidata širom Britanije i nikada nije oklevala da ponudi savet i pruži podršku novoj generaciji lidera Konzervativne stranke.