Posle osvajanja 24. grand slem trofeja, Đoković je obukao majicu za brojem 24, na kojoj je na grudima imao fotografiju sebe i pokojne legend Lejkersa Kobija Brajanta, koji je u drugom delu svoje karijere nosio dres sa tim brojem.
“Kobi je bio poznat po svom šampionskom mentalitetu, po neverovatnoj snazi i odlučnosti u momentima kada se lomilo, gde je preuzimao ogovrnost i bio vođa u svom timu. I to ga je svrstalo među najbolje i najlegendarnije košarkaše svih vremena. Pre tri godine kada se to desilo što se desilo, kada su preminuli on i njegova ćerka to me je baš rastužilo i slomilo mi srce, jer smo bili bliski. Mnogo sam pričao s njim, pogotovo kada mi je bilo teško, kada sam se vraćao od povrede, da se vratim, da ponovo nekako pronađem motivaciju u sebi.
S njim sam mnogo pričao na tu temu i baš vizuelizacije i tih metoda i stvari koje možeš sebi da kažeš u nekom internom razgovoru. Koliko u stvari mi imamo moć u sebi da vodimo život onako kako želimo, pogotovo u sportu. On je ostavio takav legat I takav trag među ljudima I zašto se recimo ja tako osećam prema njemu je zato što je bio izuzetan čovek, koji je imao prave vrednosti, koji je imao harizmu i karakter. Bio je i šampion – mamba mentalitet koji je imao, a bio je ujedno i ljubazan, radostan, veseo kao malo dete. Tako da mi se to jako dopalo kod njega. Mislim da nikada nikog nisam video takvog, osim možda Toma Brejdija, koji ima takav karakter, tako neposredan, a ko prijateljski nastrojen”.