Mnogo pre nego što su ruski tenkovi i vojska ušli u Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin koristio je krvavi raspad Jugoslavije 1990-ih kao opravdanje za invaziju na suverenu evropsku zemlju.
Ruski presednik je posebno fokusiran na NATO bombardovanje Srbije 1999. i podršku Zapada nezavisnosti Kosova 2008. Putin tvrdi da su obe stvari stvorile nelegalni presedan protivan međunarodnom pravu i poretku, i navodno mu dale izgovor za invaziju na Ukrajinu.
Putinovi argumenti, ponovljeni i prilikom aneksije Krima 2014, prate sledeću liniju: ako su bivše jugoslovenske republike i nekadašnja srpska pokrajina Kosovo mogli da postanu nezavisni uz zapadno oružje i ratove, zašto ne to ne mogu da budu i ukrajinsko strateško poluostrvo koje izlazi na Crno more, kao i separatističke, proruske provincije u Ukrajini na istoku - uz pomoć Rusije?
Uz snažnu američku podršku, etnički većinski albansko Kosovo otcepilo se od Srbije, uz oštro protivljenje Beograda. Rusija, kao istorijski saveznik Srbije, smatrala je da to predstavlja presedan koji će na drugim mestima uzrokovati slične probleme.
U julu 2010, najviši sud UN presudio je da je proglašenje nezavisnosti Kosova legalno, ali nije eksplicitno podržao zahtev Kosova da bude država.
Brojne su razlike između napada Rusije na Ukrajinu i ratova na Balkanu, u kojima je poginulo 120.000 ljudi, a milioni su ostali bez svojih kuća. Postoje i neke sličnosti.
Koje su glavne razlike?
NATO nije okupirao Kosovo pošto je odatle potisnuo srpske snage, ali je poslao mirovnu misiju. Ruske trupe su, sa druge strane, uspostavile kontrolu nad Krimom, čak i pre nego što je tamo održan referendum o pridruženju Rusiji.
NATO je intervenisao na Kosovu posle dokaza o zločinima Srba nad Albancima, koji su uključivali i masovna ubistva i deportacije. Ruske snage su intervenisale u Ukrajini, iako nisu prijavljene velike zloupotrebe ili nasilje nad etničkim Rusima.
Kosovo je proglasilo nezavisnost, ali se nije pripojilo Albaniji. Krim, na kojem uglavnom žive Rusi, potpisao je dogovor o prirduživanju Rusiji dva dana posle referenduma koji je Zapad ocenio kao nedemokratski.
Koje su glavne sličnosti?
Obe intervencije počele su zbog lažnih tvrdnji o progonu etničkih manjina u susednim zemaljma. Vojska kojom je komandovala Srbija upotrebila je tešku artiljeriju u selima i gradovima u Hrvatskoj 1991, nešto slično onome što su bili inicijalni napadi ruskih snaga protiv ukrajinskih.
Kao što su se Hrvati, Bošnjaci i kosovski Albanci bojali represije režima Slobodana Miloševića, etnički Rusi su se plašili ukrajinskih nacionalista.
Šta je Putin rekao?
"Nemački kancelar Olaf Šolc je upravo rekao da je ljudima njegove generacije, a tu spadam i ja, teško da zamisle neki rat u Evropi", rekao je Putin 15. novembra.
"Ali, svi smo mi bili svedoci rata u Evropi koji je NATO pokrenuo protiv Jugoslavije", kazao je tada i podsetio na bombardovanje Beograda.
"To se dogodilo. Bez ikakvih sankcija Saveta bezbednosti UN. To je veoma tužan primer, ali i činjenica", kazao je Putin.
Njegov argument je da je intervencijom na Kosovu Zapad stvorio presedan sa dugoročnim posledicama.
Šta kaže Zapad?
Na pres konferenciji sa Putinom, Šolc je odgovorio na tvrdnje o akciji NATO-a na Kosovu rekavši da je to urađeno da bi se sprečio genocid, odnosno progon srpskih snaga nad kosovskim Albancima.
Zapadni lideri su odbacivali Putinove argumente uz obrazloženje da je Kosovo jedinstven slučaj zbog velikog broja žrtava tokom ratova na Balkanu i nasilnog raspada Jugoslavije. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je insistirala na tome da je Putinova analogija između zapadnih akcija na Kosovu i ruske intervencija na Krimu "sramotna".
Šta su posledice?
Postoje strahovanja da bi pro-ruski lideri u Srbiji mogli da iskoriste to što je pažnja međunarodne zajednice skrenuta ka Ukrajini i da dalje destabilizuju susedne zemlje, posebno BiH gde srpska manjina preti da će se pripojiti Srbiji.
Mirovna misija EU u BiH objavila da će ojačati prisustvo sa oko 500 vojnika zbog "ugrožavanja međunarodne sigurnosti i potencijalnog širenja nestabilnosti" u regionu.
Lideri na Kosovu plaše se da bi Rusija mogla da ohrabri Srbiju da interveniše na toj teritoriji zbog navoda o maltretiranju srpske manjine. Kosovo je tražilo da se brzo učlani u NATO usled ukrajinske krize, što ni Srbija ni Rusija ne bi mirno prihvatile.
Zvaničnici na Kosovu odbacili su Putinove paralele između NATO bombardovanja i invazije Ukrajine i opisali ih kao "totalno neosnovane i smešne".
