Amerika je možda glavni akter u pojačanoj konfrotaciji sa Severnom Korejom – nastojeći da očuva ravnotežu snaga u regionu, dok istovremeno izražava zabrinutost zbog činjenice da otpadnički režim u Pjongjangu poseduje program za proizvodnju nuklearnog oružja i da kao jedna od glavnih sila na Pacifiku može da preduzima korake na suzbijanju nuklearnih ambicija Kim Džon Una, kaže Admiral Džejms Stavridis, bivši komandant snaga NATO-a u Evropi. Stavridis takođe ističe da je situacijia u Severnoistočnoj Aziji zapaljiva.
Konfrontacija između Severne Koreje i SAD eskalirala je do nivoa koji nije viđen od Korejskog rata iz 1950-ih upozorava Staviridis.
“Ovo moramo da rešimo putem diplomatije, kako se ne bi sve završilo sa još jednim ratom na Korejskom poluostrvu.”
Međutim, konflikt ima samo tri moguća rešenja: rat, diplomatija, ili …
“... da se pomimirmo s tim da moramo da živimo sa politikom odvraćanja, kao što je to slučaj i sa Rusijom i Kinom. Nijedno od ovih opcija nije povoljna. Moramo svim silama da nastojimo da dođemo do diplomatskog rešenja, ali i da prihvatimo ako nas zadesi treća opcija.”
Ukoliko se putem ekonomskog pritiska na Severnu Koreju uopšte može doći do diplomatskog rešenja, uključivanje Kine je od ključne važnosti, kaže Stavridis:
"Razlog je jednostavan, Kina kontroliše 90 do 95 odsto severnokorejske ekonomije. Kina ima kopnenu granicu sa Severnom Korejom. Oni kontrolišu mora, kojima je Koreja okružena. Ukoliko želi, Kina može u trenutku da blokira Sevenu Koreju.”
Kina je više puta predlagala plan na dva koloseka, za uklanjanje tenzija: da SAD privremeno prekinu vojne vežbe sa Južnom Korejom, a da Pjongjang prekine balističke probe.
Međutim, admiral Stavridis kaže da bi otkazivanje vojnih vežbi u vodama oko Korejskog polustrva bila najgora moguća odluka za SAD, delom i zbog toga što je slobodna plovidba elementarni uslov za sprovođenje sankcija protiv Severne Koreje, uključujući one nedavno usvojene od strane Saveta bezbednosti UN-a.
Stavridis predlaže zavođenje, takozvanih, sekundarnih američkih ekonomskih sankcija Kini kao dodatan pritisak na Peking da privoli Pjongjang da obuzda svoj nuklearni program:
“Kina mora da se odluči. Lično se nadam da će se pridružiti međunarodnoj zajednici i Sjedinjenim Državama, u cilju diplomatskog ishoda iz sadašnje situacije.”
U međuvremenu, Kina je juče izdala direktivu za sprovođenje sankcija UN, uvedenih Severnoj Koreji, 5. avgusta.
Strateški značaj Venecuele
Venecuela je još jedno žarište koje Vašington budno prati, kaže Admiral Džejms Stavridis, bivši Šef komande NATO-a i vojske SAD u Evropi. Američki interesi u vezi sa Venecuelom samo izgledaju manje važni od Severne Koreje, jer u stvari imaju duboke korene u američkoj geopolitici, posebno pojačani sve većim prisustvom Rusije i Kine u toj latinoameričkoj zemlji.
"Nije slučajno što je Kina godinama jedan od glavnih finansijera Venecuele, niti što je Rusija takođe poslednjih meseci intenzivirala finansijsku podršku režimu Nikolasa Madura," navodi Stavridis.
Prema medijskim izveštajima, Ruska naftna kompanija Rosneft pružila je zajam državnoj naftnoj kompaniji Venecuele – PDVSA – kredit garantovan akcijama naftne kompanije Sitgo, američke naftne kompanije u većinskom venecuelanskom vlasništvuu. Ukoliko zajam ne bude otplaćen, Rusija bi mogla da preuzme punu kontrolu nad jednom od najvećih naftnih kompanija koje posluju u Americi.
Venecuela ne samo što ima osetljiv geostrateški položaj u odnosu na SAD, već izvozi znatnu količinu u Ameriku. Ishod političkih previranja u toj zemlji je od izuzetnog interesa za SAD, kaže Admiral Stavridis.
“Po meni angažman Kine i Rusije u Venecueli se ne može zanemariti. Istina je da imaju uticaj i veze sa režimom Nikolasa Madura. Ali, prisutna je još jedna zemlja _- Kuba. Sve tri zemlje preduzele su mnogo toga da bi Maduro mogao da opstane.”
Međutim, to nije isključivo američki problem, već i problem za čitavu hemisferu, koji treba da rešava Organizacija američkih država (OAS), kaže Stavridis.
“Vreme je da Sjedinjene Države počnu da deluju putem te organizacije i u saradnji sa svim njenim članicama, jer to je problem svih nas Amerikanaca od Kanade do Čilea, svi mi u zajedničkoj hemisferi moramo da se borimo protiv mešanja sa strane, a naročito Rusije i Kine.”
Kritike da Sjedinje Države slede takozvanu Monroovu doktrinu, prema kojoj zapadna hemisfera mora da sledi interese SAD, ne stoje, kaže Stavridis:
“Amerika je napustila Monroovu doktrinu, koja je značila nametanje volje Sjedinjenih Država zemljama Latinske Amerike. To je propala doktrina. Danas je reč o svim državama koje ulažu zajednički napor da reše teškoće u svojoj hemisferi.”
Stavridis nastavlja:
“Sjedinjene države su izuzetno sposobna zemlja sa godišnjim bruto dohotkom od 17 hiljada milijardi dolara. Naše stanovništvo je veliko. Mi smo demokratska zemlja. Posedujemo najsposobniju, ne-političku vojsku na svetu. Uticaj naše kulture je najveći u svetu. Mi ne želimo da budemo svetski policajac.”
Bez obzira na unutrašnje izazove sa kojima je američko društvo trenutno suočeno, a koji proističu iz unutrašnjih podela o tome u kojem pravcu će dalje da se ide, Stavridis ističe da je Amerika i dalje zemlja koja se zalaže da pobedu dobrog svugde u svetu.