Enming „Šon“ Liju, iz Mandarinskog servisa Glasa Amerike, posetila je gradić u Virdžiniji u kojem je sedište kompanije „Smitfild hem“.
Virdžinijska šunka je poznata u svetu, a Smitfild sebe smatra „svetskom prestonicom šunke“, kaže Džudi Vinslou, direktorka gradske turističke službe.
„Čuvena smitfildska šunka je nastala ovde u istorijskom delu Smitfilda u Virdžiniji. Nekoliko stotina godina se izvozi u ceo svet. Poznata je kao delikates i to ne samo u našoj zelji, nego širom sveta.“
Fabrika u Smitfildu je jedan od najvećih pogona za preradu svinjskog mesa na svetu. Poslovođa u prodajnoj službi je Lari Santur.
„Marko Polo je u stvari doneo osnovu za pravljenje virdžinijske šunke u Italiju iz Kine i mislilo se da je to sjajna šunka i smišljali su kako bi mogli da je naprave u Italiji, a onda se ispostavilo da je to pršut nalik na ovaj današnji. A onda su doseljenici doneli sa sobom recept za pravljenje pršuta u Sjedinjenim Državama.“
Glavni razlog zbog kojeg je Smitfild postao centar za pravljenje šunke je to što su lokalni Indijanci naučili evropske doseljenike jedinstvenom načinu prerade mesa.
„Indijanci su nedaleko odavde imali naprave i metode za izdvajanje morske vode iz okeana i njeno isparavanje i izdvajanje soli, koja je ključna za pravljenje šunke.“
Prema propisima Sjedinjenih Država i Virdžinije, originalna smitfildska šunka mora da bude proizvedena u granicama okruga Smitfild.
„Šunke za preradu dobijamo svega dan ili dva posle klanja životinje. To znači da je meso sasvim sveže. Onda sa svih strana nanesemo mešavinu soli i utrljamo je u meso, u krtinu... Taj tečni premaz može da se pojavi kada pritisnem meso.“
Šunka ostaje prekrivena slanom mešavinom oko 50 dana. Onda se još jednom posoli, pre početka naredne faze prerade – grejanja i dimljenja.
„To je postupak koji je proveren kroz vreme, koji smo u stvari davno primili od Indijanaca.“
Virdžinija Vejd vodi lokalnu radnju specijalizovanu za smitfildsku šunku.
„Imamo originalnu smitfildsku šunku, koja je sazrevala najmanje šest meseci. Ona je osušena i osoljena. Ove nisu barene. Ova je vrlo slična kineskoj šunki.“
Elegantnu Smitfildsku gostionicu je pre više od dva veka otvorio i bio domaćin predsednik Džordž Vašington. Čuvena je po specijalnim pogačicama sa šunkom.
„Uzmete rolnu domaćeg testa sa kvascem i presečete je na pola. Ovo je smitfildska domaća šunka. Treba da se iseče vrlo tanko. Sama šunka daje dovoljan ukus. Ne treba ništa da dodajete. Može da se jede bez dodataka. Dobro je bez ičega.“
Tajna smitfildske šunke je da treba da se iseče vrlo tanko. Zahvaljujući procesu koji traje duže od šest meseci, veoma je ukusna. U kombinaciji sa testom, dobija se izuzetan ukus. Kad počnete da jedete, naprosto ne možete da stanete.
Virdžinijska šunka je poznata u svetu, a Smitfild sebe smatra „svetskom prestonicom šunke“, kaže Džudi Vinslou, direktorka gradske turističke službe.
„Čuvena smitfildska šunka je nastala ovde u istorijskom delu Smitfilda u Virdžiniji. Nekoliko stotina godina se izvozi u ceo svet. Poznata je kao delikates i to ne samo u našoj zelji, nego širom sveta.“
Fabrika u Smitfildu je jedan od najvećih pogona za preradu svinjskog mesa na svetu. Poslovođa u prodajnoj službi je Lari Santur.
„Marko Polo je u stvari doneo osnovu za pravljenje virdžinijske šunke u Italiju iz Kine i mislilo se da je to sjajna šunka i smišljali su kako bi mogli da je naprave u Italiji, a onda se ispostavilo da je to pršut nalik na ovaj današnji. A onda su doseljenici doneli sa sobom recept za pravljenje pršuta u Sjedinjenim Državama.“
Glavni razlog zbog kojeg je Smitfild postao centar za pravljenje šunke je to što su lokalni Indijanci naučili evropske doseljenike jedinstvenom načinu prerade mesa.
„Indijanci su nedaleko odavde imali naprave i metode za izdvajanje morske vode iz okeana i njeno isparavanje i izdvajanje soli, koja je ključna za pravljenje šunke.“
Prema propisima Sjedinjenih Država i Virdžinije, originalna smitfildska šunka mora da bude proizvedena u granicama okruga Smitfild.
„Šunke za preradu dobijamo svega dan ili dva posle klanja životinje. To znači da je meso sasvim sveže. Onda sa svih strana nanesemo mešavinu soli i utrljamo je u meso, u krtinu... Taj tečni premaz može da se pojavi kada pritisnem meso.“
Šunka ostaje prekrivena slanom mešavinom oko 50 dana. Onda se još jednom posoli, pre početka naredne faze prerade – grejanja i dimljenja.
„To je postupak koji je proveren kroz vreme, koji smo u stvari davno primili od Indijanaca.“
Virdžinija Vejd vodi lokalnu radnju specijalizovanu za smitfildsku šunku.
„Imamo originalnu smitfildsku šunku, koja je sazrevala najmanje šest meseci. Ona je osušena i osoljena. Ove nisu barene. Ova je vrlo slična kineskoj šunki.“
Elegantnu Smitfildsku gostionicu je pre više od dva veka otvorio i bio domaćin predsednik Džordž Vašington. Čuvena je po specijalnim pogačicama sa šunkom.
„Uzmete rolnu domaćeg testa sa kvascem i presečete je na pola. Ovo je smitfildska domaća šunka. Treba da se iseče vrlo tanko. Sama šunka daje dovoljan ukus. Ne treba ništa da dodajete. Može da se jede bez dodataka. Dobro je bez ičega.“
Tajna smitfildske šunke je da treba da se iseče vrlo tanko. Zahvaljujući procesu koji traje duže od šest meseci, veoma je ukusna. U kombinaciji sa testom, dobija se izuzetan ukus. Kad počnete da jedete, naprosto ne možete da stanete.