Linkovi

Šef britanske diplomatije: Iranski nuklearni sporazum može biti spasen


Džeremi Hant, vodeći kandidat za čelnu poziciju britanske Konzervativne partije, prisustvuje okupljanju u Vajbostonu, Velika Britanija, 13. jula 2019.

Britanski ministar inostranih poslova Džeremi Hant rekao je u ponedeljak da međunarodni nuklearnim spoazum sa Iranom "još uvek nije mrtav" i da je još uvek moguće održati ga živim, iako se zatvaraju šanse da se pronađe rešenje u aktulenoj krizi koja okružuje sporazum.

On je govorio pred razgovore sa drugim ministrima zemalja Evropske unije u Briselu, gde bi trebalo da se raspravlja i o situaciji sa Iranom.

Zajednički sveobuhvatni plan akcije iz 2015. dogovoren je između Irana i grupe svetskih sila, koje uključuju Veliku Britaniju, Kinu, Francusku, Nemačku, Rusiju i Sjedinjene Države, kako bi ublažile zabrinutost po pitanju sumnje da Iran radi na razvoju nuklearnog oružja.

Iran je dugo tvrdio da je njegov nuklearni program ima strogo mirnodopske namene i zaslužio je očajnički željene olakšice na sankcije zauzvrat za svođenje svojih nuklearnih aktivnosti značajno ispod nivoa potrebnog za proizvodnju oružja.

​Hant je rekao u ponedeljak da je Iran više od godinu dana udaljen od trenutka kada bi mogao da ima sposobnost da izgradi nuklearnu napravu.

"Diplomatski vandalizam"

Ovi komentari stigli su dan nakon objava sada već bivšeg britanskog ambasadora u SAD, Kima Deroka, koji je u svojoj poruci kritički pisao o prošlogodišnjoj odluci predsednika SAD Donalda Trama da se povuče iz nuklearnog sporazuma

U zatvorenoj poruci iz maja 2018, Derok je napisao da je Trampova administracija, poništavajući sporazum sa Iranom prošle godine, "počinila akt diplomatskog vandalizma, čini se iz ideoloških i ličnih razloga - pošto je to bio Obamin sporazum".

Mejl on sandej objavio je Derokovu poruku upućenu Londonu, nekoliko dana nakon što se on povukao i nedelju dana nakon što su novine objavile drugu procurelu poruku. U ranijim beleškama, diplomata je američkog lidera opisao kao "plitkog", "nesigurnog" i "nekompetentnog", a njegovu administraciju kao "neviđeno disfunkcionalnu".

Derok se povukao sa pozicije ambasadora u sredu, rekavši da je njegov trogodišnji boravak u Vašingtonu nadalje postao neodrživ nakon objavljivanja poruke.

Procurelu poruku trebalo je da vide samo britanski ministri i visoki vladini službenici. Britanski zvaničnici otvorili su istragu o curenju, ali nisu negirali autentičnost Darokovih komentara, izražavajući mišljenje da je osoba koja je verovatno odgovorna za to što je poruka procurela neko iz britanske vlade, a ne iz neke strane sile.

Sandej Tajms izvestio je da su istražitelji identifikovali vladinog službenika kao osobu koja je dostavila poruku.

Boris Džonson, favorit konzervativaca za naslednica Tereze Mej kad ona odstupi sa pozicije premijerke kasnije ovog meseca, pokušap je da umanji važnost procurelih poruka.

On ih je opisao kao "neprijatne, ali to nije pretnja po nacionalnu bezbednost".

"Dužnost je medijskih organizacija da donose nove i zanimljive činjenice domaćoj publici", rekao je Džonson, koji je i sam novinar i bivši urednik.

Džonson je u maju 2018, tada kao britanski ministar spoljnih poslova, otišao u Vašington u pokušaju da ubedi Trampa da ne napušta sporazum sa Iranom.

Nakon što su se britanski i američki zvaničnici sastali, Darok je poslao poruku natrag u London da je bilo podela unutar Trampove administracije po pitanju Trampove namere da izađe iz sporazuma sa iranom. Diplomata je kritikovao Belu kuću zbog dugoročne strategije po pitanju sporazuma sa Iranom.

"Ne mogu da artikulišu nikakvu strategiju za 'dan posle'; a kontakt iz Stejt dipartmenta ovog jutra nagovestio je da nema plana za to kako dopreti do partnera i saveznika, bilo u Evropi ili regionu", napisao je.

Tramp je dugo napadao međunarodni nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015. ciljan da suzbije iranski razvoj nuklearnog oružja kao neefektivan i često krivio Obamu i bivšeg državnog sekretara Džona Kerija za forsiranje usvajanja tog plana.

Trampovo povlačenje Sjedinjenih Država iz sporazma prošle godine i ponovno uvođenje sankcija, osakatilo je iransku ekonomiju i ograničilo njegovu trgovinu naftom.

Pet drugih zemalja - Kina, Rusija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija - zajedno sa Evropskom unijom ostale su u sporazumu, ali su izrazile nezadovoljstvo time što je Teheran povećao količinu uskladištenog uranijuma i podizanje nivoa obogaćivanja uranijuma u odnosu na ono što je dozvoljeno sporazumom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG