SAD razmatraju ponovno stavljanje Severne Koreje na listu sponzora terorizma

Arhiva - Kim Džing Un govori tokom Drugog plenuma Sednog Centralnog komiteta Radničke partije Koreje u Kumsusan palati sunca, na nedatiranoj fotografiji Korejske centralne novinske agencije (KCNA) u Pjongjangu, 8. oktobra 2017.

Sjedinjene Države razmatraju određivanje Severne Koreje kao države koja sponzoriše terorizam, rekao je sekretar za nacionalnu bezbednost Bele kuće, što je potez koji bi trebalo da obezbedi dodatni finansijski i diplomatski pritisak na tamošnju totalitarnu vladu.

Stejt dipartment se suočava sa kongresnim rokom u četvrtak da odgovori na zahtev nekoliko senatora da se Severna Koreja vrati na listu država koje sponzorišu terorizam. Trentno, jedine zemlje na toj listi su Iran, Sirija i Sudan.

Arhiva - Savetnik za nacionalnu bezbednost, H.R. Mekmaster u Vašingtonu, 19. oktobra 2017.

Do četvrtka popodne, Stejt dipartmen nije objavio svoju odluku, ali savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Herbert Rejnold Mekmaster, rekao je da SAD još uvek razmatraju taj potez.

Ta odlula dolazi u trenutku kad se predsednik Donald Tramp priprema za put na turneju po pet zemalja Azije, tokom koje se očekuje da Severna Koreja bude u glavnom fokusu.

Lista sponzora terora

SAD su stavile Severnu Koreju na listu sponzora terora 1988. godine, nakon što je Severnokorejac razneo južnokorejski civilni putnički avion, ubivši 115. ljudi. Ali, Pjongjang je skinut sa liste 2008. godine, nakon što je dostigao određene repere u vezi sa sporazumom o nuklearnom razoružanju.

Šestočlani razgovori o razoružanju srušili su se ubrzo, a Severna Koreja je proglasila nuklearni sporazum bezvrednim. Od onda je izvela pet novih nuklearnih proba i postojano razvijala svoj program balističkih raketa, kršeći tako rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Skinuli smo ih sa liste zbog nekih specifičnih tema koje tražimo, ponajpre zbog uništenja rashladnog tornja i nekih koraka ka onseposobljavanju", rekao je bivši ambasador Kristofer Hil, koji je predvodio delegaciju SAD na šestočlanim nuklearnim razgovorima. "U međuvremenu, po svemu sudeći, vrartili su reaktor sa moderatorom od grafita u pogon. Zato, treba ih vratiti na listu".

Arhviva - Tadašnji ambasador SAD u Iraju, Kristofer Hil, govori u Institutu za mir Ujedinjenih nacija u Vašingtonu.

Statutarni zahtevi

Prema američkom zakonu, neka vlada mora da "učestalo obezbeđuje podršku za dela međunarodnog terorizma" kako bi bila uvršćena na listu spoznora terorizma.

I dok je Severna Koreja naširoko tretirana kao jedna od najrepresivnijih vlada na svetu u pogledu poštovanja sopstvenog naroda, njena umešanost u međunarodni terorizam je manje istaknuta.

Ali, etiketa je tačna, insistira Brus Klindžer, specijalista za Severnu Koreju u Heritidž fondaciji.

Konkretno, Klinidžer pominje nedavne sajber napade protiv ciljeva u SAD i Južnoj Koreji, uključujući i napad 2014. protiv Soni pikčrs zbog produciranja filma kritički nastrojenog prema severnokorejskom lideru Kim Džong Unu. On takođe pominje više severnokorejskih ubistava i zavera za ubistvo, uključujući ubistvo Kim Džong Nama, Kimovog polubrata, koji je otrovan ranije ove godine na malezijskom aerodromu.

Fotografija sa TV snimka pokazuje severnokorejskog lidera Kim Džong Una i njegovog starimeg brata Kim Džong Nama, levo, na seulskog železničkoj stanici, Južna Koreja, 14. februara 2017.

"I dok su pod globalnom pažnjom nuklearno oružje i rakete, ne smemo da izgubimo iz vida severnokorejske terorističke akte i gruba kršenja ljudskih prava", rekao je Klindžer.

Intenzivirani napori

Napori da se Severna Koreja ponovo uvrsti na terorističku listu intenzivirani su nakon što je američki student, Oto Varmbir preminuo u junu, malo pošto je oslobođen iz severnokorejskog pritvora. Varmbir je bio osuđen na 15 godina teškog rada zbog navodne krađe propagandnog postera iz severnokorejskog hotela.

Na zahtev njegove porodice, šest demokratskih i šest republikanskih senatora kasnije je zatražilo od Stejt dipartmenta da razmotri vraćanje Severne Koreje na listu.

Arhiva - Američki student Oto Varmbir govori dok ga predstavljaju novinarima u Pjongjangu, Severna koreja, 29. februara 2016.

Iako tragičan, slučaj Varmbira izgleda ne ispunjava staturarne kriterijume međunarodnog terorizma, kaže Denjel Pinkston, koji je specijalizirao pitanja severoistočne Azije na Univerzitetu Troj u Seulu.

Postoji takođe pitanje da li takvo određivanje, posebno u vreme povećanih tenzija, može dalje da iskomplikuje napore da se Severna Koreja ubedi da obustavi svoj nukelarni program.

Ali "te šanse su u svakom slučaju bazično na nuli", kaže Pinkston.

Posledice poteza

Vraćanje Severne Koreje na terorističku listu znači da ona postaje subjekt restrikcija američke strane pomoći, izvoza u sektoru odbrane i prodaje, kao i drugih finansijskih transakcija.

I dok Klindžer tvrdi da bi potez mogao da ima "opipljiv uticaj na finansije režima", Hil kaže da je strategijska vrednost takvog poteza "čisto simbolična".

"Ukoliko ste na listi, SAD ne mogu da glasaju za vaš zajam u Svetskoj banci, na primer, i ne mogu da vam prodaju vojnu opremu. Ali, to svakako nećemo raditi", kaže Hil.

Na kraju, pak, on kaže da neće doći u situaciju "da ne može da spava" ako Pjongjang bude ponovno stavljen na listu.

"Ne znam pravne odredbe po putanju vraćanja njih na listu, ali ako to samo bude dodatna glavobolja, za to su više nego kvalifikovani", kaže Hil.