Stotine hiljada demonstranata traži ostavku liderke Hong Konga

Demonstranti u Hong Kongu traže ostavku vlade Hong Konga i povlačenje zakona o ekstraciji, 16. juna 2019.

Ulice Hong Konga ponovo su preplavile stotine hiljada demonstranata obučenih u crno, koji su marširali u nedelju protiv kontroverznog predloga zakona kojim bi se dozvolile ekstradicije građana Hong Konga Kini.

Zbog protesta su veliki delovi grada bili blokirani a organizatori kažu da je dva miliona ljudi izašlo na ulice. Demonstracije su održane dan pošto je predsednica Vlade Hong Konga Keri Lam suspendovala sporni zakon na neodređeno vreme ali demonstranti poručuju da će nastaviti proteste dok se zakon trajno ne ukine. Oni takođe traže ostavku Keri Lam, koja ima podršku Pekinga.

U međuvremenu, američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da predsednik Donald Tramp planira da o pitanju Hong Konga razgovara sa svojim kineskim kolegom Ši Đinpingom na predstojećem samitu G20 u Japanu.

Predsednica Vlade Hong Konga Keri Lam na konferenciji za štampu u subotu, 15. juna 2019.

Veliki preokret

Promena odluke Keri Lam je jedan od najznačajnijih političkih preokreta u Hong Kongu od kada je Britanija vratila tu teritoriju Kini 1997.

“Nisam planirao da dođem danas ali kada sam video šta se dogodilo u sredu, kako prebijaju građane Hong Konga, to me je zabolelo i zato sam rešio da dođem danas", ispričao je za Rojters Met Čen, koji se priključio protestu.

U sredu je došlo do nasilja kada je policija ispalila gumene metke i suzavac na demonstrante blizu finansijskog centra grada. Protesti su privukli globalnu pažnju i primorali neke banke, među kojima je HSBC, da zatvore svoje ogranke.

Ne propustite: Hong Kong suspendovao sporni zakon o izručenju

Kritičari kažu da je planirani zakon o ekstradiciji mogao da ugrozi vladavinu prava u Hong Kongu kao i njegovu međunarodnu reputaciju finansijskog centra u Aziji. Neki tajkuni iz Hong Konga počeli su da prebacuju svoju privatnu imovinu u inostranstvo.

Narodni dnevnik, glasilo kineske Komunističke partije, u komentaru u nedelju objavio je da su centralne vlasti izrazile "čvrstu podršku" Lam.

Hiljade demonstranata se okupilo pred početak prosta protiv kontroverznog predloga zakona o ekstradiciji u Hong Kongu, 16. juna 2019.

Organizatori protesta nadaju se da će u protestu u nedelju učestvovati više od milion ljudi, slično broju koji je učestvovao u demonstracijama protiv predloga zakona prošle subote. Policija procenjuje da je u tom protestu učestvovalo 240.000 ljudi.

Protesti su izazvali političku krizu u Hong Kongu, sličnu onoj koju su prodemokratski protesti "Okupiraj", koji su trajali mesecima, izazvali 2014. Demonstracijama se vrši veliki pritisak na administraciju Lam i Peking, koji se trenutno suočava sa trgovinskim ratom sa SAD, oslabljenom ekonomijom i tenzijama u Južnom Kineskom moru.

Ne propustite: Masovni protesti u Hong Kongu protiv zakona o izručenju Kini

Nezavisnost pravnog sistema grada je garantovana zakonima koji su regulisali povratak Hong Konga Kini od Britanije pre 22 godine. Poslovne i diplomatske zajednice ih smatraju najsnažnijim preostalim preimućstvom Hong Konga i zaštitom od mešanja Pekinga. Od kada se Hong Kong vratio pod kontrolu Kine, njime se vlada po formuli "jedna zemlja, dva sistema", i dozvoljavaju slobode koje ne postoje u kopnenoj Kini ali izbori nisu kompletno demokratski.

Na pitanje da li će podneti ostavku, Keri Lam je u subotu izbegla direktan odgovor i apelovala na javnost da vladi pruži "još jednu šansu". Rekla je da je bila državni službenik decenijama i da još ima posla koji želi da obavi.

Vlasi navode da je 72 ljudi primljeno u bolnice posle protesta u sredu, a jedan muškarac je preminuo u subotu od posledica pada sa skele na jednoj zgradi, gde je postavljao transparent protiv zakona o ekstradiciji. Lam je govorila da je zakon neopohodan da bi se kriminalci sprečili da koriste Hong Kong kao svoje sklonište, navodeći da bi sud Hong Konga odlučivao o svakom pojedinačnom slučaju ekstradicije i da bi ljudska prava bila zaštićena.

Kritičari podsećaju da kinesko pravosuđe kontroliše Komunistička partija i da ga odlikuju tortura, priznanja data pod prinudom, neosnovana hapšenja i slab pristup advokatima.