Svetski dan slobode medija protekao je kao i svake godine u znaku čestitiki i saopštenjima od relevatnih institucija da su mediji i novinari i dalje ugorženi, da je njihova uloga u slobodnom društvu jako bitna, da im je pozicija jako teška, a rad često otežan kako u Srbiji, tako i drugde u svetu. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije čestitalo je svim novinarima i medijskim radnicima 3. maj, uz ocenu da sve relevatne institucije i pojedinci treba zajedno da se bore i zalažu za to osnovno pravo.
Novinari u Srbiji, ali i na Balkanu uopšte, ako je suditi po kolegama, i dalje pate od nedostatka slobode u izveštavanju – iz različitih razloga. Neki zbog uređivačkih politika kuća za koje rade, neki zbog manjka profesionalizma, ali i manjka novca, a osetno je i prisustvo autocenzre koja proizilazi iz straha.
U razgovoru sa kolegama koji rade kao dopisnici iz Beograda za druge regionalne kuće iz BiH, Kosova, kao i kolega iz Slovenije, kažu da je situacija manje više ista u celom regionu, da sve balkanske medijske kuće imaju slične probleme. Ali, kako kaže Dejan Kožul, dopisnik Federalne TV iz BiH, sve pre svega kreće od novinara.
"Jer koliko se novinar oseti slobodan, toliko će tu svoju slobodu dalje transponovati u medijsku kuću. Zapravo, da preformulišem – koliko novinar želi da bude slobodan, ne koliko se oseća slobodan, jer sloboda sa sobom nosi i određenu odgovornost, za koju nisam siguran da su novinari ovde, pre svega u Srbiji, a i okolo, spremni da je ponesu sa sobom", navodi Kožul.
On dodaje i da ne može da kaže da sloboda ne postoji u potpunosti, jer postoje određene novinarske oaze koje su tu slobodu sebi obezbedile pre svega finansijskom nezavisnošću, "što je zapravo ključno pitanje i ključni problem".
Your browser doesn’t support HTML5
VIDEO Kožul: Novinar se potpisuje, uvek može da kaže "ne"
Uroš Lebar, snimatelj na privremenom radu u Beogradu, kaže da su mediji u Srbiji uslovno slobodni, a da su svi nezavisni mediji na veštačkom disanju, zapravo jedva preživljavaju i u velikoj meri zavise od stranih subvencija i podrške.
"Situacija je takva da vlada baš preko finansija kontroliše veliku većinu medija. Mislim da se uređivačke politike ovde u medijima vode politički i onda i ako ima profesionalizma, to se sve lepo koriguje na uređivačkom nivou. Zna se šta se može, šta se ne može. Ima samo par primera medija koji su slobodni. Većina novinara je i pod autocenzurom jer ne žele da se izlažu problemima. A pretnje, pritisci i problemi postoje", navodi Lebar koji kaže da se jednom do sada u svom radu susreo sa problemom sa svojim urednicima.
Mediji se uređuju tokovima novca
Da ne postoji sloboda medija u Srbiji, ali i regionu mišljenj su sve kolege, a razlozi koje navode su vrlo slični ili gotovo isti već decenijama na ovim prostorima.
"Kako ću ti najlakše odgovoriti na to pitanje, mnogi od nas ne bi bili strani dopisnici ili ne bi bili dopisnici medija iz inostranstva živeći i radeći u Beogradu i Srbiji, da je situacija u medijima u Srbiji imalo bolja. Na žalost sve se to preslikava i sve je to toliko slično u čitavom ovom našem regionu koji smo zvali Jugoslavija, tako da tu nema neke velike razlike. Ako si ovde i ako radiš u medijima u Srbiji onda si naravno na izvoru pritisaka od urednika, pa preko oglašivača, vlasnika i na kraju krajeva to je zapravo jedna dugačka linija, jedna veza do onih koji su trenutno na vlasti i koji zapravo na neki način preusmeravaju novac iz svih mogućih javnih tokova, a to je zapravo najbolji mogući način na koji se mogu uređivati mediji u Srbiji", kaže Kožul.
Idro Seferi, albanski novinar i pisac, koji je takođe dopisnik već 12 godina iz Beograda, smatra da medije u Srbiji, ali i regionu muče isti problemi, od profesionalnog pristupa poslu, preko finansiranja sve do uređivačkih politika medijskih kuća. A šta je veći problem, profesionalno izveštavanje ili hronična besparica u medijima u Srbiji, Seferi kaže da su te dve teme povezane, te da se jedno ne može posmatrati bez drugog.
"Profesionalno izveštavanje i finansiranje medija su teme koje su povezane i ne možemo ih gledati odvojeno", mišljenja je Seferi.
Da li u takvoj situaciji postoji šansa da dobijemo medijske kuće koje objektivno i profesionalno pristupaju svom poslu?
"Mislim da ako i bude se pojavio neki mediji u Srbiji koji je slobodan, to će biti na volonterskoj bazi i sa minimalnim budžetima. Ima pojedinih blogova i internet strana koje su slobodne, ali to ne znam koliko su mediji, gde je ta granica. Ali inače, slobodnog duha ima, a što više ima pritisaka tu više ima i nekih kreativnih rešenja. Uvek se nađe put do slobodne reči, ali ne u mejnstrim medijima", navodi Lebar.