Razvoj telekomunikacone infrastrukture i širokopojasni internet su uslov za razvoj koncepta pametnih gradova (smart city) u Srbiji, izjavio je danas pomoćnik ministra za telekomunikacije Sava Savić i dodao da se intenzivno radi na uspostavljanju bazične infrastrukture, ne samo za smart gradove, već i za koncept smart government.
On je u izjavi agenciji Tanjug na konferenciji "e-Government i Smart city 2017", rekao da je nedavno potpisan sporazum sa telekomunikacionom kompanijom Huawei i da je cilj da svaka kuća u Srbiji dobije brzi internet od 30 megabita po sekundi.
U Srbiji 64,7 odsto domaćinstava ima pristup internetu, što je bolje od svetskog proseka od 52,3 odsto, ali znatno lošije u odnosu na Evropu, u kojoj je na mreži 84 odsto domaćinstava. Poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku, iz septembra prošle godine o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), pokazuje da je rast najvažnijih parametara slabiji nego prethodnih godina.
Broj internet priključaka se povećao za samo 0,9 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je, na primer, 2013. godine povećanje iznosilo 8,3 odsto. Širokopojasnu vezu, jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti IKT sektora, ima 57,8 odsto domaćinstava, dvadeset procenata manje nego u EU.
Pomočnik ministra Savić navodi da je cilj da razvijemo infrastrukturu kojom ćemo da povežemo sve te gradove, privredu i institucije u državi, da posluju elektronski.
Savić ističe da se radi i na donošenju Zakona o elektronskom dokumentu kojim će potpuno biti digitalizovano poslovanje privrede i države.
“Nacrt zakona je upućen vladi, a kroz razvoj širokopojasnog interneta i optičkih mreža hoćemo da stvorimo osnovne uslove za razvoj projekata pametnih gradova," rekao je Savić.
Koncept pametnih gradova obuhvata mnogo oblasti u funkcionisanju jednog grada, od urbanog planiranja, upravljanja električnom energijom, snabdevanja vodom, preko javnog transporta, elektronske uprave, pa sve do atraktivnosti grada u smislu zdravijeg života sa manje zagađenosti.
Član Gradskog veća Dragomir Petronijević je rekao da je Smart siti Beograd projekat budućnosti, ali i sadašnjosti.
“Imamo i danas aplikacije sa kojima direktno komuniciramo sa našim građanima kao što je Beokomova aplikacija putem koje građani, nakon što je skinu na internetu, mogu da prijave komunalne probleme. Mogu da slikaju problem i pošalju u Beokom servis koji evidentira problem i alarmira nadležnu službu," rekao je Petronijević Tanjugu.
Internet koristi oko 66,6 odsto stanovnika Srbije, što je malo iznad proseka u okruženju. U Bugarskoj je onlajn 58,2 odsto stanovnika, Hrvatskoj 70,3, Mađarskoj 79,7, Italiji 63,2, Rumuniji 52, a u Sloveniji 75,3 odsto građana.
Izvan EU, onlajn je 60 odsto Albanaca, 68,1 odsto Bosanaca, 68,5 odsto Makedonaca i 60,2 odsto Crnogoraca, pokazuju podaci statističkog zavoda.