Samit EU i Zapadnog Balkana, koji se u četvrtak održava u Sofiji, važna je prilika za integracije regiona u EU i istovremeno pokazatelj je da je region ponovo postao subjekt dijaloga za EU, a ne samo objekat. Međutim, pred regionom je još mnogo posla, prevashodno na reformama i demokratizaciji društva, a brzina integracija, osim od država kandidata, zavisi i od događanja unutar same EU, rečeno je između ostalog na skupu "Novi pakt za Evropu: Kako da ugrabimo priliku", koju je organizovao Centar za evropske politike.
Direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević rekla je da je činjenica da se na samitu u Sofiji ne govori o proširenju već o povezivanju verovatno vezana i za predstojeće izbore u EU 2019. godine. Ipak, kako je rekla Lazarević, "samit u Sofiji pokazuje da je region ponovo 'u modi' i da smo ponovo postali i subjekat dijaloga o EU a ne samo objekat, kako je to bilo u prošlosti".
Ona je ukazala na izazove EU u vidu ekonomsko-socijalnih problema i različitih "kampova" unutar članica, kao i na jačanje autokratskih i liberalnih tendencija.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je ozbiljan problem to što posle samita u Solunu 2003. nije bilo sličnog skupa, ali i da je dobro što je samit organizovan u jednoj "novijoj" članici EU.
VIDEO: Sonja Liht o evropskoj perspektivi regiona
Your browser doesn’t support HTML5
Sonja Liht o evropskim integracijama Srbije
Direktor briselskog Centra za evropsku politiku i autor izveštaja "Novi pakt za Evropu" Janis Emanuilidis rekao je da je teško dati prognoze oko procesa proširenja, jer poslednjih godina nije bilo pravo vreme za to, nakon što je Evropska komisija rekla da proširenja neće biti u ovom ciklusu koji traje do 2019.
VIDEO: Janis Emanuilidis o evropskoj perskeptivi regiona
Your browser doesn’t support HTML5
Janis Emanuilidis o preskeptivama regiona na putu ka EU
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da Zapadnom Balkanu u procesu pristupanja EU predstoji mnogo posla, kao i EU, koja treba da se reformiše, "da definiše vrednosti kojima ide, da li će pratiti Angelu Merkel i Emanuela Makrona ili lidere Poljske i Mađarske" i odredi vrednosti koje nudi regionu.
On je, govoreći na tribini, rekao da bi uloga medija morala da bude veća i konstruktivnija. "Vodeći tabloidi, koji su pod kontrolom vlasti, sistematski narušavaju vrednosti EU. To je proces koji deluje kao paradoks - dok rukovodstvo govori i zaklinje se na privrženost EU i tom putu, dotle imamo to ruženje EU s druge strane. Sve to je deo jedne uprošćene slike koja ovde vlada o EU", rekao je on i ocenio da se više priča o datumu našeg eventualnog ulaska, nego o procesu bolnih reformi koje prethodne tom ulasku.
VIDEO: Boško Jakšić o evropskoj perspektivi regiona
Your browser doesn’t support HTML5
Boško Jakšić o napredovanju Srbije ka EU
Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU kazala je da EU treba da sredi stvari u svom dvorištu objektivno stavljajući u izgled perspektivu članstva Zapadnom Balkanu. Istovremeno su zemlje kandidati dobile jasne smernice šta treba da rade u vladavini prava, slobodi medija, životnoj sredini, poljoprivredi, kako bi se dostigli standardi koje očekuju i gradjani, rekla je Dragojlović.
Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević kazala je da dokument Novi pakt za Evropu, koji sadrži preporuke za poboljšanje funkcionisanja EU, pokazuje da Evropa želi da čuje šta Srbija, kao zemlja kandidat za člana, misli o budućnosti EU, što pokazuje da je Srbija najzad u situaciji da podeli svoje mišljenje sa članicama.
Učesnici skupa "Novi pakt za Evropu: Kako da ugrabimo priliku", koju je organizovao Centar za evropske politike.
Ključne inicijative u tom dokumentu su vladavina prava, pitanja bezbednosti, socio-ekonomski elementi, uključujući međusobno povezivanje.
"To je važno, jer ako takav stav imate kao predlog EK i predlog mislećih ljudi u evropskoj dimenziji, onda i odlučioci, oni koji donose odluke itekako će pratiti ove principe i to će postati i elemenat ključnih politika kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, odnosno politike proširenja", kazala je Miščević.