Rusija je juče objavila zabranu uvoza hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda iz SAD, zemalja EU i nekih drugih zapadnih zemalja. To je odmazda za sankcije koje su te zemlje uvele Rusiji zbog aneksije Krima i podrške proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini. Kako izveštava novinar Glasa Amerike Henri Ridžvel analitičari smatraju da će sankcije pogoditi obe strane.
Rusija je u 2013. uvezla hranu i druge poljoprivredne proizvode iz SAD u vrednosti od milijardu i 300 miliona dolara, ali je njen uvoz hrane iz evropskih zemalja iznosio čak 16 milijardi dolara. Elizabet Stivens je nezavisni analitičar poslovnog rizika u Londonu.
„Ruske sankcije će pogoditi Evropu mnogo više nego SAD. Kada se radi o SAD uglavnom je reč o žitaricama. Ali, čak i ako se vratimo u vreme vrhunca Hladnog rata, Sovjetski Savez je uvek kupovao žito od SAD. Prema tome, ovo je zaista bez presedana.“
Medjutim, neki Rusi će takodje osetiti posledice zabrane luksuznih mesnih preradjevina i sireva sa Zapada, kaže Stivens.
„Mnogi bogati Moskvljani vole da kupuju lepo upakovane prehramebene proizvode sa Zapada u najboljim radnjama u ruskoj prestonici, ali će morati da se liše toga. S druge strane, inflacija u Rusiji već iznosi 7,9 odsto.“
Na ulicama Moskve sticao se utisak da kupci podržavaju odluku vlade.
„Mislim da ništa nećemo izgubiti zbog ovoga. S druge strane, razvićemo sopstvenu poljoprivredu i uspostaviti nove trgovinske veze sa druigm zemljama“, smatra Irina Kaškadova, kupac u jednoj luksuznoj prehrambenoj prodavnici.
Moskva tvrdi da su njene sankcije odmazda za zapadne sankcije uvedene ruskom bankarskom, energetskom i sektoru vojne industrije.
Tokom boravka u Kijevu, američki koordinator za politiku sankcija u Stejt Departmentu, Danijel Frid rekao je da Vašington ima dosta prostora da pojača svoje mere.
„Odlučni smo da uradimo ono što je potrebno kako bismo sankcije učinili što efikasnijim vodeći uvek računa o stvaranju uslova u kojima one više ne bi bile potrebne.“
U medjuvremenu, sankcije počinju da nanose štetu ruskoj ekonomiji. Poslednjih dana nekoliko ruskih turističkih kompanija je bankrotiralo. Ruska vlada razmišlja o povećanju poreza. Medjutim, Aleksej Devjatov, glavni ekonomista banke Uralsib kaže da bi ta mera bila kontraproduktivna.
„To bi imalo negativan efekat na ekonomiju i dovelo bi do daljeg porasta inflacije pošto bi kompanije pokušale da nadoknade veće izdatke za porez povećanjem cena.“
I dok se tenzije nastavljaju analitičari primećuju da ni Rusija ni Zapad nisu zapretili uvodjenjem zabrane na izvoz ruskog gasa pošto je Evropa zavisna od ruskih energenata, dok Moskva i dalje računa na svog najbogatijeg kupca.