Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je pred Žalbenim većem Mehanizma za krivične sudove na kaznu doživotnog zatvora.
Karadžić je osuđen zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u BiH.
Reč je o drugostepenoj presudi. Prvostepenom presudom lider bosanskih Srba bio je, podsetimo, osuđen na 40 godina zatvora.
Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić čeka izricanje presude u sudnici Mehanizma za krivične sudove, u Hagu, Holandija, 20. marta 2019.
"Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna od neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela, kao i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična", rekao je u oblazloženju odluke predsednik Žalbenog veća sudija Van Josen iz Danske.
Ocenio je da je pretresno veće pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina.
Žalbeno veće potvrdilo je da Karadžić nije kriv za genocid nad muslimanskim stanovništvo u sedam opština BIH u periodu od 1992. do 1995, čime je potvrdilo prvostepenu presudu u tom delu kojom je po ovoj, prvoj i jedinoj od 11 tačaka optužnice bio oslobođen od optužbi.
Žalbeno veće je odlučilo da je sudsko veće u prvostepenom postupku pravilno zaključilo da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, ali da jesu počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.
Osim jednog delimicno usvojenog zahteva (broj 31) Karadžića, svi ostali navodi iz žalbe su odbijeni, pored ostalog i onaj kojim je osporavao pravičnost suđenja.
Ne propustite: Različite reakcije na presudu KaradžićuPrema stavu žalbenog veća odbrana Radovana Karadžića nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kao ni za "terorisanje stanovnika Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom višegodišnje opsade glavnog grada BiH", rekao je Van Josen.
Veće je utvrdilo da je Karadžić znao i za ubistva u julu 1995, nakon pada Srebrenice.
"Žalbeno veće nije našlo greške u rezonovanju prvostepenih sudija u vezi s progonom Bošnjaka s područja Srebrenice", naveo je sudija Van Josen.
Progon Bošnjaka sa područja Srebrenice se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca sa podrucja Srebrenice, a kasnije ubistvima muškaraca i dečaka, podsetio je sudija.
Nije dokazano ni da nije imao nameru da počini genocid, kao i da nije, kao vođa bosanskih Srba, kažnjavao one koji su činili zločine, dodao je sudija.
Žalbeno veće je smatra da Karadžić nije uspeo da dokaže da je osoblje UN-a zakonito privedeno 1995, kada ih je vojska bosanskih Srba uzela za taoce.