Izjava Ehuda Baraka o vazdušnom napadu na Siriju po svemu sudeći prvi put ukazuje da je njegova vlada odgovorna za tu operaciju
Izjava izraelskog ministra odbrane Ehuda Baraka da prošlonedeljni vazdušni napad u Siriji pokazuje da je Izrael ozbiljan u pogledu sprečavanja dotoka teškog oružja u Liban, po svemu sudeći prvi put ukazuje da je njegova vlada iza te operacije.
Izrael je o tom napadu zvanično ćutao, mada su američki i regionalni obaveštajni izvori rekli da je izraelska letelica napala sirijski konvoj koji je verovatno prevozio antiavionska oruđa za libansku ekstremističku organizaciju Hezbolah.
Na današnjoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Barak nije direktno prihvatio odgovornost za tu akciju ali je u prvom izraelskom javnom komentaru, rekao da je vazdušni napad „dokaz da kada nešto kažemo, to i mislimo. Mi kažemo da ne mislimo da treba dozvoliti prevoz usavršenih sistema oružja u Liban“. On je rekao da ne može ništa da doda onome što je već rečeno u vezi sa „onim što se pre nekoliko dana dogodilo u Siriji“.
Sirijska vlada međutim tvrdi da su izraelski avioni bombardovali vojni istraživački kompleks Džamraja u blizini Damaska. U svom prvom komentaru napada, sirijski predsednik Bašar al-Asad je danas optužio Izrael da nastoji da destabilizuje Siriju i dodao da njegove vojne snage mogu da se suprotstave „svakoj agresiji“. Asad je to izjavio na sastanku sa predsednikom iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Saidom Džalilijem, koji je obećao sirijskom narodu potpunu podršku Teherana.
Istovremeno, iranski ministar spoljnih poslova Ali Akbar Salehi, danas je u Minhenu pozdravio ponudu lidera sirijske opozicije Muaza al-Katiba, da pod određenim uslovima učestvuje u direktnim razgovorima sa vladom predsednika Asada. Salehijeva izjava je zapravo ponavljanje onoga što su dan ranije rekli njegov ruski kolega Sergej Lavrov i američki potpredsednik Džozef Bajden, koji su pohvalili Katibovu ponudu da započne pregovore. Ipak, ta ponuda nema jedinstvenu podršku ostalih opozicionih lidera, od kojih mnogi izražavaju nelagodnost u pogledu Katibove odluke da razgovara sa glavnim Asadovim saveznicima, Rusijom i Iranom.
Izrael je o tom napadu zvanično ćutao, mada su američki i regionalni obaveštajni izvori rekli da je izraelska letelica napala sirijski konvoj koji je verovatno prevozio antiavionska oruđa za libansku ekstremističku organizaciju Hezbolah.
Na današnjoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Barak nije direktno prihvatio odgovornost za tu akciju ali je u prvom izraelskom javnom komentaru, rekao da je vazdušni napad „dokaz da kada nešto kažemo, to i mislimo. Mi kažemo da ne mislimo da treba dozvoliti prevoz usavršenih sistema oružja u Liban“. On je rekao da ne može ništa da doda onome što je već rečeno u vezi sa „onim što se pre nekoliko dana dogodilo u Siriji“.
Sirijska vlada međutim tvrdi da su izraelski avioni bombardovali vojni istraživački kompleks Džamraja u blizini Damaska. U svom prvom komentaru napada, sirijski predsednik Bašar al-Asad je danas optužio Izrael da nastoji da destabilizuje Siriju i dodao da njegove vojne snage mogu da se suprotstave „svakoj agresiji“. Asad je to izjavio na sastanku sa predsednikom iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Saidom Džalilijem, koji je obećao sirijskom narodu potpunu podršku Teherana.
Istovremeno, iranski ministar spoljnih poslova Ali Akbar Salehi, danas je u Minhenu pozdravio ponudu lidera sirijske opozicije Muaza al-Katiba, da pod određenim uslovima učestvuje u direktnim razgovorima sa vladom predsednika Asada. Salehijeva izjava je zapravo ponavljanje onoga što su dan ranije rekli njegov ruski kolega Sergej Lavrov i američki potpredsednik Džozef Bajden, koji su pohvalili Katibovu ponudu da započne pregovore. Ipak, ta ponuda nema jedinstvenu podršku ostalih opozicionih lidera, od kojih mnogi izražavaju nelagodnost u pogledu Katibove odluke da razgovara sa glavnim Asadovim saveznicima, Rusijom i Iranom.