Diplomate Irana i vodećih svetskih sila pokušaće tokom narednih nedelja da obnove razgovore o kontroverznom nuklearnom programu Teherana.
Pod pretnjom moguće izraelske vojne akcije, diplomate Irana i vodećih svetskih sila pokušaće tokom narednih nedelja da obnove razgovore o kontroverznom nuklearnom programu Teherana posle sedmomesečog prekida. Medjutim, početni stavovi Irana i medjunarodne kontakt grupe drastično se razlikuju.
Prilikom poslednjeg sastanka u Moskvi u junu prošle godine razgovori nisu išli dobro. Obe strane su insistirale na svojim maksimalnim zahtevima bez spremnosti da nešto pruže za uzvrat. Dok je Teheran tvrdio da njegov nuklearni program ima mirnodopske namene medjunarodna zajednica strahuje da se Iran približava proizvodnji nuklearnog oružja.
Stoga je cilj pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke da ubede Iran da obustavi svoj program obogaćivanja uranijuma do nivoa koji je blizak koncentraciji potrebnoj za proizvodonju oružja u zamenu za ublažavanje ekonomskih sankicija. Iran, medjutim želi da se sankciju u potpunosti ukinu u zamenu za neznatne ustupke u pogledu svog nuklearnog programa.
„Jedina mogućnost pomaka je ukoliko se sretnemo negde na sredini.“
To je mišljenje istraživača Instituta britanskih oružanih snaga, Šašanka Džošija.
„Bilo bi potrebno da Zapad ponudi ograničeno ublažavanje sankcija - ne njihovo potpuno ukidanje, već postepeno ublažavanje koje bi moglo da bude zaustavljeno po potrebi. Iran ne bi morao da potpuno obustavi obogaćivanje uranijuma ali bi trebalo da uvede znatna ograničenja u pogledu načina i lokacija gde se ono obavlja.“
Medjutim, analitičari ukazuju da politički lideri na obe strane ne žele da ostave utisak političke slabosti jer to onda postaje pitanje ponosa i nacionalne bezbednosti. To znači da bi postizanje neke vrste kompromisa moglo da bude teško. Ipak, Mark Ficpatrik, koji radi na pitanjima neširanje nuklearnog oružja u Medjunarodnom instututu za strateške studije u Londonu, smatra da su iranski lideri pod sve većim pritiskom da ublaže posledice sankcija.
„Pritisak na iransko rukovodstvo je više u smislu diskusije - 'zar nije vreme da se ponovo pozabavimo tim pitanjem' - zato što preduzimači i poslovni ljudi svakako trpe posledice. Mnogi od njih otvoreno stavljaju do znanja da je vreme da se to pitanje preispita.“
Usporavanje iranskog obogaćivanja nuklearnog goriva u drugoj polovini prošle godine umanjilo je bojazan od mogućih američkih ili izraelskih vauzušnih napada. Medjutim, analitičari smatraju da bi Iran mogao da obnovi obogaćivanje i da je to možda več uradio.
Dve strane će ponovo dati šansu pregovorima dok mogućnost vojne akcije ostaje prisutna. Eksperti nisu ubedjeni da su Iran i svetske sile spremni na kompromis koji bi dugoročno ublažio zategnutosti i otklonio opasnost vojne akcije.
Prilikom poslednjeg sastanka u Moskvi u junu prošle godine razgovori nisu išli dobro. Obe strane su insistirale na svojim maksimalnim zahtevima bez spremnosti da nešto pruže za uzvrat. Dok je Teheran tvrdio da njegov nuklearni program ima mirnodopske namene medjunarodna zajednica strahuje da se Iran približava proizvodnji nuklearnog oružja.
Stoga je cilj pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke da ubede Iran da obustavi svoj program obogaćivanja uranijuma do nivoa koji je blizak koncentraciji potrebnoj za proizvodonju oružja u zamenu za ublažavanje ekonomskih sankicija. Iran, medjutim želi da se sankciju u potpunosti ukinu u zamenu za neznatne ustupke u pogledu svog nuklearnog programa.
„Jedina mogućnost pomaka je ukoliko se sretnemo negde na sredini.“
To je mišljenje istraživača Instituta britanskih oružanih snaga, Šašanka Džošija.
„Bilo bi potrebno da Zapad ponudi ograničeno ublažavanje sankcija - ne njihovo potpuno ukidanje, već postepeno ublažavanje koje bi moglo da bude zaustavljeno po potrebi. Iran ne bi morao da potpuno obustavi obogaćivanje uranijuma ali bi trebalo da uvede znatna ograničenja u pogledu načina i lokacija gde se ono obavlja.“
Medjutim, analitičari ukazuju da politički lideri na obe strane ne žele da ostave utisak političke slabosti jer to onda postaje pitanje ponosa i nacionalne bezbednosti. To znači da bi postizanje neke vrste kompromisa moglo da bude teško. Ipak, Mark Ficpatrik, koji radi na pitanjima neširanje nuklearnog oružja u Medjunarodnom instututu za strateške studije u Londonu, smatra da su iranski lideri pod sve većim pritiskom da ublaže posledice sankcija.
„Pritisak na iransko rukovodstvo je više u smislu diskusije - 'zar nije vreme da se ponovo pozabavimo tim pitanjem' - zato što preduzimači i poslovni ljudi svakako trpe posledice. Mnogi od njih otvoreno stavljaju do znanja da je vreme da se to pitanje preispita.“
Usporavanje iranskog obogaćivanja nuklearnog goriva u drugoj polovini prošle godine umanjilo je bojazan od mogućih američkih ili izraelskih vauzušnih napada. Medjutim, analitičari smatraju da bi Iran mogao da obnovi obogaćivanje i da je to možda več uradio.
Dve strane će ponovo dati šansu pregovorima dok mogućnost vojne akcije ostaje prisutna. Eksperti nisu ubedjeni da su Iran i svetske sile spremni na kompromis koji bi dugoročno ublažio zategnutosti i otklonio opasnost vojne akcije.