Sve veća moć manjinskih glasača u Sjedinjenim Državama, naročito Hispanika i Latinosa, menja politički pejsaž u zemlji.
Sve veća moć manjinskih glasača u Sjedinjenim Državama, naročito Hispanika i Latinosa, menja politički pejsaž u zemlji. Na nacionalnom nivou, u Kongresu sada obe stranke podržavaju imigracionu reformu. A u malom gradu u severnom delu Virdžinije, u kojem je ilegalna imigracija pre nekoliko godina izazivala političke podele, javno nezadovoljstvo se postepeno smanjuje.
Sezonski radnici iz Srednje Amerike bez dozvole za boravak, i dalje se okupljaju u bakalnici „Sevn/ilevn“ u Herndonu, u Virdžiniji, nadajući se poslu. Ali njihov broj se od 2006. smanjuje. U to vreme, gnev javnosti prema ilegalnim imigrantima je dostigao vrhunac, kada je u gradu otvoren javno finansirani centar za sklanjanje radnika sa ulice. Lokalna organizacija za borbu pritiv imigranata, nazvana „Minitmen“, bunila se protiv tog centra i fotografisala i prijavljivala sumnjive imigrante federalnim vlastima. Naredne 2007, gradsko veće je zatvorilo centar.
Ali tokom vremena se povećao broj manjinskih glasača, naročito Latinosa. Sezar del Agvila, predsednik Demokratske stranke u okrugu Ferfaks, koji obuhvata i Herndon, kaže da se otpor prema imigrantima smanjuje.
„Ono što danas imate u odnosu na pre pet godina, jesu ljudi u gradskom savetu koji shvataju da je raznovrsnost dobra. Da to nije nešto od čega treba strahovati.“
On kaže da se Herndon sada, na nacionalnim izborima, smatra demokratskim uporištem. Ali predstavnik Herndona iz Virdžinije, republikanac Tom Rast, takođe se udvara manjinskim glasačima i nedavno je bio pokrovitelj zakonskog predloga da se imigrantima bez dozvole za boravak koji su stigli još kao deca, dozvoli da pohađaju državne univerzitete i koledže.
„Imamo veliku imigrantsku populaciju u Virdžiniji, veliku imigrantsku populaciju u gradovima. To su dobri građani. Dobri ljudi. Vredno rade. I ta deca, ne svojom krivicom, dovedena su u ovu zemlju.“
Zakonski predolog je propao zbog pomanjkanja republikanske podrške i bojazi da bi legalizacija radnika bez dozvole za boravak, podstakla ilegalnu imigraciju. U obližnjem Sentervilu, dnevni centar za radnike koji ne dobija finansijsku pomoć, otvoren je 2011. Muškarci koji tu dolaze su najvećim delom stigli u Sjedinjene Države sami. Sezar Kolindres iz Salvadora kaže da će u slučaju da imigraciona reforma bude usvojena, oni dovesti žene i decu.
„Tako ćemo jednog dana, ako stvarno dobijemo ovu dozvolu ili državljanstvo, ili nešto isto tako povoljno kao što je to, moći da dovedemo svoje porodice i živimo u ovoj zemlji.“
Tom Rast i gradonačelnik Herndona su odbili da govore za Glas Amerike o sezonskim radnicima. Del Agvila međutim kaže da je ilegalna imigracija nacionalni, a ne lokalni problem.
„Ako pogledate povelju gradskog saveta, tu je reč o korišćenju zemljišta, zoniranju i budžetskim stavkama. Ona nema nikakve veze sa proterivanjem ili sakupljanjem ljudi po ulici.“
Dok u Kongresu raste podrška za dvostranački predlog reforme, u Herndonu brinu da bi ključni element tog zakonskog predloga – davanje legalnog statusa milionima radnika bez dozvole za boravak – ponovo mogao da podstakne podele.
Sezonski radnici iz Srednje Amerike bez dozvole za boravak, i dalje se okupljaju u bakalnici „Sevn/ilevn“ u Herndonu, u Virdžiniji, nadajući se poslu. Ali njihov broj se od 2006. smanjuje. U to vreme, gnev javnosti prema ilegalnim imigrantima je dostigao vrhunac, kada je u gradu otvoren javno finansirani centar za sklanjanje radnika sa ulice. Lokalna organizacija za borbu pritiv imigranata, nazvana „Minitmen“, bunila se protiv tog centra i fotografisala i prijavljivala sumnjive imigrante federalnim vlastima. Naredne 2007, gradsko veće je zatvorilo centar.
Ali tokom vremena se povećao broj manjinskih glasača, naročito Latinosa. Sezar del Agvila, predsednik Demokratske stranke u okrugu Ferfaks, koji obuhvata i Herndon, kaže da se otpor prema imigrantima smanjuje.
„Ono što danas imate u odnosu na pre pet godina, jesu ljudi u gradskom savetu koji shvataju da je raznovrsnost dobra. Da to nije nešto od čega treba strahovati.“
On kaže da se Herndon sada, na nacionalnim izborima, smatra demokratskim uporištem. Ali predstavnik Herndona iz Virdžinije, republikanac Tom Rast, takođe se udvara manjinskim glasačima i nedavno je bio pokrovitelj zakonskog predloga da se imigrantima bez dozvole za boravak koji su stigli još kao deca, dozvoli da pohađaju državne univerzitete i koledže.
„Imamo veliku imigrantsku populaciju u Virdžiniji, veliku imigrantsku populaciju u gradovima. To su dobri građani. Dobri ljudi. Vredno rade. I ta deca, ne svojom krivicom, dovedena su u ovu zemlju.“
Zakonski predolog je propao zbog pomanjkanja republikanske podrške i bojazi da bi legalizacija radnika bez dozvole za boravak, podstakla ilegalnu imigraciju. U obližnjem Sentervilu, dnevni centar za radnike koji ne dobija finansijsku pomoć, otvoren je 2011. Muškarci koji tu dolaze su najvećim delom stigli u Sjedinjene Države sami. Sezar Kolindres iz Salvadora kaže da će u slučaju da imigraciona reforma bude usvojena, oni dovesti žene i decu.
„Tako ćemo jednog dana, ako stvarno dobijemo ovu dozvolu ili državljanstvo, ili nešto isto tako povoljno kao što je to, moći da dovedemo svoje porodice i živimo u ovoj zemlji.“
Tom Rast i gradonačelnik Herndona su odbili da govore za Glas Amerike o sezonskim radnicima. Del Agvila međutim kaže da je ilegalna imigracija nacionalni, a ne lokalni problem.
„Ako pogledate povelju gradskog saveta, tu je reč o korišćenju zemljišta, zoniranju i budžetskim stavkama. Ona nema nikakve veze sa proterivanjem ili sakupljanjem ljudi po ulici.“
Dok u Kongresu raste podrška za dvostranački predlog reforme, u Herndonu brinu da bi ključni element tog zakonskog predloga – davanje legalnog statusa milionima radnika bez dozvole za boravak – ponovo mogao da podstakne podele.