Novoimenovani ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko uručio je u ponedeljak akreditivno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, čime je i zvanično otpočeo njegov diplomatski mandat u Beogradu.
Kako je saopštilo Predsedništvo Srbije, novi ambasador preneo je Vučiću spremnost Rusije da nastavi dobre odnose s njim, kao i poziv predsednika Vladimira Putina da učestvuje u proslavi 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, 9. maja 2020. godine. Vučić je rekao da je to "velika čast" za njega i za srpski narod.
"To govori i o značaju koji predsednik (Rusije Vladimir) Putin pridaje našoj zemlji, našem prijateljstvu i o želji da dalje unapredjujemo naše odnose. Imali smo dobre odnose sa prethodnim ambasadorom i negovaćemo još čvršće odnose sa vama i Ruskom federacijom", rekao je Vučić.
Председник Александар Вучић примио је данас акредитивно писмо новоименованог амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Боцана Харченка. pic.twitter.com/gomX3FW37C
— Александар Вучић (@predsednikrs) July 22, 2019
Harčenko, koji važi za stručnjaka za Balkan, obratio se Vučiću na srpskom jeziku rekavši da mu je čast što je postavljen na tu dužnost, a nakon prijema akreditiva, njih dvojica su razgovarali i o zastoju dijaloga Beograda i Prištine i drugim regionalnim temama.
Ispred Palate Srbije, za novog ruskog ambasadora bio je postavljen crveni tepih i postrojena Garda Vojske Srbije.
Stručnjak za Balkan, službovao u regionu
Bocan-Harčenko dolazi s mesta načelnika Četvrtog Evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koje je između ostalog, zaduženo i za Srbiju.
Pre toga je bio ministar-savetnik u Ambasadi Rusije u Hrvatskoj, specijalni predstavnik ministra spoljnih poslova Rusije za Balkan, kao i ambasador u Bosni i Hercegovini.
Bocan-Harčenko je početkom jula izjavio da je "pritisak Zapada na Srbiju očigledan" i da SAD i saveznice "ohrabruju Kosovo da održava tenzije", te da se interesi Beograda ne uzimaju u obzir.
Novi ruski ambasador u Srbiji je početkom jula takodje kazao da se Moskva zalaže za pregovore o Kosovu na osnovu dogovora izmedju Beograda i Prištine, ali i "na osnovu odobrenja svetske zajednice u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija" jer samo takav dogovor može da osigura dugotrajno rešenje problema i stabilnost u regionu.