List “Njujork Tajms” objavio je ovih dana članak o isporukama hrvatskog oružja sirijskim pobunjenicima.
List “Njujork Tajms” objavio je ovih dana članak o isporukama hrvatskog oružja sirijskim pobunjenicima. Oružje se transportuje jordanskim avionima, dok finansijske troškove pokriva Saudijska Arabija. Koleginica Jela Defrančeskih zamolila je dvojicu stručnjaka, Džejmsa Dobinsa iz Korporacije REND i Džordža Beniteza iz Atlantskog saveta, da objasne pozadinu ove operacije, koja po svemu sudeći, traje još od decembra.
“Njujork Tajms” nije prvi obelodanio da se na sirijskom ratištu pojavljuje hrvatsko oružje. Američki bloger Eliot Higins, koji opsesivno piše o ratu u Siriji prvi je otkrio da sirijski pobunjenici od kraja prošle godine počinju da koriste novo naoružanje, uključujući raketne bacače, ručne bacače granata i bestrzajne topove. Higins je takođe otkrio da se na oružju vidi datum proizvodnje 1990. i 1991, kao i da takvo oružje još uvek koristi hrvatska vojska.
Uloga Hrvatske nije slučajna. Ona pripada grupi zapadnih i arapskih zemalja koje su priznale Sirijsku nacionalnu koaliciju kao jedinog legitimnog predstavnika sirijskog naroda i takođe je članica grupe “Prijatelja Sirije”.
Visoki naučni saradnik Atlantskog saveta, Džordž Benitez kaže da je Hrvatska učestvovala na prošlogodišnjoj konferenciji pomenute grupe u Istambulu, na kojoj je doneta odluka o naoružavanju sirijskih pobunjenika. On dodaje:
“Njujork Tajms je još prošle godine izvestio da je Turska ponudila da bude zadužena za prebacivanje oružja pobunjeničkim grupama na severu Sirije. Oružje su finansirali Saudijska Arabija i Katar i još nekoliko drugih arapskih zemalja. Tada je zahvaljujući američkim obaveštajnim podacima, odlučeno koga treba pomoći, kao i kome ne treba dostavljati oružje. Postojala je bojazan od naoružavanja ekstremističkih pobunjeničkih grupa.”
U međuvremenu, Britanija i Jordan su organizovale prve kampove za obuku sirijskih vojnika. Benitez dodaje da je informacija o hrvatskom oružju značajna iz više razloga.
“Slučaj Hrvatske je važan, jer ukazuje na dalji korak SAD i njihovih arapskih saveznika u opredeljivanju za pobunjenike koje treba podržati, kao i one na koje Zapad ne računa. Pobunjenici na jugu Sirije uživaju glas mnogo umerenijih snaga od grupa na severu zemlje. Cilj više nije samo oboriti Bašara al-Asada, već ojačati umerene opozicione snage na uštrb radikalnijih grupa, naročito onih koje su možda povezane sa al- Kaidom.”
Hrvatska je primer zemlje koja je imala sličnu pomoć tokom balkanskih sukoba 1990-tih.
“Hrvatska je tada imala koristi od sličnog, skrivenog zapadnog angažmana. Naime, SAD i NATO su na nezvaničan način obezbedili privatne kontraktore za obuku hrvatskih vojnika. To su većinom bili američki i britanski instruktori. Cilj je bio sličan kao u Siriji, pomoći hrvatskim snagama da pobede u ratu. “
Džejms Dobins, direktor Centra za međunarodnu bezbednost i odbranu Korporacije REND, se takođe zalaže za naoružavanje pobunjenika. On sumnja da je Zapad spreman za preduzimanje bilo kakve vojne akcije.
“Ne verujem da će Sirijci zatražiti zapadnu intervenciju, niti verujem da su posle iskustva u Iraku i Avganistanu NATO i SAD uopšte spremni za tako nešto. Međutim, verujem da će neka vrsta mirovne misije biti neophodna, s obzirom na sektaške napetosti koje postoje u zemlji.”
Dobins, inače, bivši specijalni izaslanik za Balkan smatra da bi posle svrgavanja predsednika Asada, u Siriji moglo da dodje do teškog sektaškog nasilja. On pravi paralelu sa ratom u Bosni i Hercegovini.
“Kao što je bio slučaj u Bosni, susedne zemlje bi mogle da počnu da potpiruju sektaških napetosti. Nije nemoguće da situaciji u Siriji bude još teža posle Asada i da izbiju teži sukobi izmežu šiita, sunita i alavita. Situacija je slična i po tome kako su Evropa i SAD prvih nekoliko godina konflikta u Bosni prali ruke od toga, nametali embargo na uvoz oružja, i tek posle teških muka došli do zaključka da treba da se angažuju direktno.”
Benitez i Dobins se slažu da ukoliko u Siriji dođe do zločina sličnog masakru u Srebrenici, više neće biti isključena mogućnost zapadne vojne operacije.
“Njujork Tajms” nije prvi obelodanio da se na sirijskom ratištu pojavljuje hrvatsko oružje. Američki bloger Eliot Higins, koji opsesivno piše o ratu u Siriji prvi je otkrio da sirijski pobunjenici od kraja prošle godine počinju da koriste novo naoružanje, uključujući raketne bacače, ručne bacače granata i bestrzajne topove. Higins je takođe otkrio da se na oružju vidi datum proizvodnje 1990. i 1991, kao i da takvo oružje još uvek koristi hrvatska vojska.
Uloga Hrvatske nije slučajna. Ona pripada grupi zapadnih i arapskih zemalja koje su priznale Sirijsku nacionalnu koaliciju kao jedinog legitimnog predstavnika sirijskog naroda i takođe je članica grupe “Prijatelja Sirije”.
Visoki naučni saradnik Atlantskog saveta, Džordž Benitez kaže da je Hrvatska učestvovala na prošlogodišnjoj konferenciji pomenute grupe u Istambulu, na kojoj je doneta odluka o naoružavanju sirijskih pobunjenika. On dodaje:
“Njujork Tajms je još prošle godine izvestio da je Turska ponudila da bude zadužena za prebacivanje oružja pobunjeničkim grupama na severu Sirije. Oružje su finansirali Saudijska Arabija i Katar i još nekoliko drugih arapskih zemalja. Tada je zahvaljujući američkim obaveštajnim podacima, odlučeno koga treba pomoći, kao i kome ne treba dostavljati oružje. Postojala je bojazan od naoružavanja ekstremističkih pobunjeničkih grupa.”
U međuvremenu, Britanija i Jordan su organizovale prve kampove za obuku sirijskih vojnika. Benitez dodaje da je informacija o hrvatskom oružju značajna iz više razloga.
“Slučaj Hrvatske je važan, jer ukazuje na dalji korak SAD i njihovih arapskih saveznika u opredeljivanju za pobunjenike koje treba podržati, kao i one na koje Zapad ne računa. Pobunjenici na jugu Sirije uživaju glas mnogo umerenijih snaga od grupa na severu zemlje. Cilj više nije samo oboriti Bašara al-Asada, već ojačati umerene opozicione snage na uštrb radikalnijih grupa, naročito onih koje su možda povezane sa al- Kaidom.”
Hrvatska je primer zemlje koja je imala sličnu pomoć tokom balkanskih sukoba 1990-tih.
“Hrvatska je tada imala koristi od sličnog, skrivenog zapadnog angažmana. Naime, SAD i NATO su na nezvaničan način obezbedili privatne kontraktore za obuku hrvatskih vojnika. To su većinom bili američki i britanski instruktori. Cilj je bio sličan kao u Siriji, pomoći hrvatskim snagama da pobede u ratu. “
Džejms Dobins, direktor Centra za međunarodnu bezbednost i odbranu Korporacije REND, se takođe zalaže za naoružavanje pobunjenika. On sumnja da je Zapad spreman za preduzimanje bilo kakve vojne akcije.
“Ne verujem da će Sirijci zatražiti zapadnu intervenciju, niti verujem da su posle iskustva u Iraku i Avganistanu NATO i SAD uopšte spremni za tako nešto. Međutim, verujem da će neka vrsta mirovne misije biti neophodna, s obzirom na sektaške napetosti koje postoje u zemlji.”
Dobins, inače, bivši specijalni izaslanik za Balkan smatra da bi posle svrgavanja predsednika Asada, u Siriji moglo da dodje do teškog sektaškog nasilja. On pravi paralelu sa ratom u Bosni i Hercegovini.
“Kao što je bio slučaj u Bosni, susedne zemlje bi mogle da počnu da potpiruju sektaških napetosti. Nije nemoguće da situaciji u Siriji bude još teža posle Asada i da izbiju teži sukobi izmežu šiita, sunita i alavita. Situacija je slična i po tome kako su Evropa i SAD prvih nekoliko godina konflikta u Bosni prali ruke od toga, nametali embargo na uvoz oružja, i tek posle teških muka došli do zaključka da treba da se angažuju direktno.”
Benitez i Dobins se slažu da ukoliko u Siriji dođe do zločina sličnog masakru u Srebrenici, više neće biti isključena mogućnost zapadne vojne operacije.