Zabrinutost izaziva ne samo uticaj ovih gasova na temperaturu već i njihov uticaj na vodeni ciklus.
Svetska meteorološka organizacija je saopštila da je koncentracija tri vodeća zagadjivača atmosfere porasla u 2012. do najvišeg nivoa u istoriji.
Pomenuta agencija UN-a je saopštila da su nivoi ugljen dioksida i metana svake godine sve viši i da to sve više utiče na klimatske promene.
Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žarod kaže:
„Zabrinuti smo ne samo zbog uticaja ovih gasova na temperaturu - što je važno - već i zbog uticaja na vodeni ciklus: više suša odnosno više poplava u drugim delovima sveta.
Zabrinuti smo zbog uticaja na neke ekstremne vremenske nepogode kao i na nivoe mora i okeana. Često imamo tendenciju da se fokusiramo na temperature, ali ne bi trebalo da zaboravimo da ima i drugih stvari i da će, što duže budemo čekali na akciju, naravno biti teže da se ostane ispod te granice i da će uticaj na mnoge zemlje biti veći, što znači da će prilagođavanje biti skuplje.“
Povećanje nivoa štetnih gasova ugrožava mogućnost postizanja cilja UN-a da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
Izveštaj o efektima takozvanih „gasova staklene bašte“ objavljen je uoči sastanka u Varšavi o klimatskom sporazumu, kome će prisustvovati izaslanici iz više od 190 zemalja. Počevši od naredne nedelje oni će diskutovati o pravno obavezujućem globalnom sporazumu da se do 2015. efekat tih gasova smanji.
Ukoliko se uslovi ne izmene i globalno zagrevanje nastavi da se ubrzava, Svetska meteorološka organizacija predvidja da bi do 2100. godine prosečna temperatura na zemlji mogla da poraste za čak 4,6 stepena Celzijusa.
Pomenuta agencija UN-a je saopštila da su nivoi ugljen dioksida i metana svake godine sve viši i da to sve više utiče na klimatske promene.
Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žarod kaže:
„Zabrinuti smo ne samo zbog uticaja ovih gasova na temperaturu - što je važno - već i zbog uticaja na vodeni ciklus: više suša odnosno više poplava u drugim delovima sveta.
Zabrinuti smo zbog uticaja na neke ekstremne vremenske nepogode kao i na nivoe mora i okeana. Često imamo tendenciju da se fokusiramo na temperature, ali ne bi trebalo da zaboravimo da ima i drugih stvari i da će, što duže budemo čekali na akciju, naravno biti teže da se ostane ispod te granice i da će uticaj na mnoge zemlje biti veći, što znači da će prilagođavanje biti skuplje.“
Povećanje nivoa štetnih gasova ugrožava mogućnost postizanja cilja UN-a da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
Izveštaj o efektima takozvanih „gasova staklene bašte“ objavljen je uoči sastanka u Varšavi o klimatskom sporazumu, kome će prisustvovati izaslanici iz više od 190 zemalja. Počevši od naredne nedelje oni će diskutovati o pravno obavezujućem globalnom sporazumu da se do 2015. efekat tih gasova smanji.
Ukoliko se uslovi ne izmene i globalno zagrevanje nastavi da se ubrzava, Svetska meteorološka organizacija predvidja da bi do 2100. godine prosečna temperatura na zemlji mogla da poraste za čak 4,6 stepena Celzijusa.