Nedavno su se u Beogradu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić sastali s predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom i premijerkom RS Željkom Cvijanović. Na sastanku je dogovoreno formiranje tima koji će pisati Deklaraciju o zaštiti i očuvanju srpskog naroda, a koja će, kako je posle tog susreta objasnio Vučić, biti u skladu sa svim međunarodno-pravnim aktima. Deklaracija će, kako je naveo, istaći pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pravo na izučavanje nacionalne kulture, istorije, geograije, očuvanje nacionalnog kulturno-istorijskog nasleđa i obrazovanje na sprskom jeziku.
Nije bilo potrebno mnogo da se jave svi oni koje je najava ovakvog dokumenta setila na Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iz 1986. godine, pomalo fantomski dokument koji je jako mali broj ljudi imao prilike da prouči , a koji je svojevremeno tumačen kao osnova za buduću ratnu politiku Slobodana Milosevića i tadasnjeg zvaničnog Beograda.
"Najveća opasnost je u stvari da deklaracija liči na Memorandum. Jedina stvar koja može da izazove nelagodnost u regionu je bilo kakvo vezivanje, podsećanje na dokument - Memorandum SANU koji zvanično ne postoji, u stvari je postojao i mnogim srpskim nacionalistima je služio kao platforma za delovanje," kaže Jakša Šćekić.
Nikola Samardžić, istoričar, profesor Odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da se u srpskoj javnosti Deklaracija poredi sa sličnim dokumentima SANU, kojima se pokušavalo očuvati nasleđe komunizma i nacionalizma, najprizemnijom kvaziintelektualnom retorikom i suštinskim zalaganjem da se Srbija nađe na pogrešnoj strani neke buduće Gvozdene zavese.
"Deklaracija je potrebna srpskoj vladi kako bi primirila duhove prošlosti, ali i u odsustvu dovoljno uticajne i odgovorne opozicije koja bi podržala integraciju Srbije i bivše Jugoslavije u celini u demokratski i slobodan deo sveta," objašnjava Samardžić u odgovorima za Glas Amerike.
Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke, takođe vidi ovu inicijativu kao simboličku i uzrokovanu talasom nacionalnih retorika i polarizacijom širom regiona.
"Glavna svrha ovog dokumenta, po mom mišljenju, je simoblična politika ili legitimizacija kroz zastupanje nacionalnih interesa, " kaže Brusis.
Kako su Srbi ušli u kosovsku novu vladu koji predvodi Ramuš Haradniaj, koji je za Beograd i dalje optuženi ratni zločinac, mnogi su shvatili potez sa Deklaracijom kao pokušaj saniranja štete. Profesor Samardžić objašnjava da su pregovori o normalizaciji i trajnom uređenju Srbije i Kosova koji se vode uz posredovanje Brisela realno političko opterećenje vlade u Beogradu koja svoju kolebljivu evropsku agendu zasniva na podršci radikalizovanog i socijalno ugroženog biračkog dela ispunjenog nacionalističkim nabojima visokog napona.
"Deklaracija je upravo kompenzacija inače ispravne odluke Beograda da podrži formiranje nove kosovske vlade, a ona se može posmatrati i u kontekstu strateškog uticaja Rusije i Kine koje podstiču najekstremnije snage u Srbiji i okruženju.
Šćekić takođe smatra da je ovaj potez neka vrsta protivteže i da Deklaracijom Vučić namiruje i "teške nacionaliste ili da kažemo desno orijentisane snage".
S obzirom da je dogovoreno da Deklaracija bude usvojena na zajedničkoj sednici parlamenta Srbije i RS, potez političara iz obe države zaista se može posmatrati kao simboličan, iz mnogih razloga.
Jedan od razloga je možda i učvršćivanje Vučićevog položaja van Srbije, posebno u RS. Brusis kaže da je nacionalni interes jako bitna strategija trenutnih lider u RS, koji su održali i referendum, ali i promovisali različita referendumska pitanja u cilju političke mobilizacije.
Referendum o Danu Srpske je održan 25. septembra, a na njemu je 99,8 odsto izašlih podržalo da se 9. januar i dalje slavi kao Dan Republike. Profesor Samardžić kaže da Deklaracija izgleda kao pokušaj smirivanja strasti i u Srbiji i u RS, a da vrednost samog dokumenta neće biti dalekosežna niti značajna.
"Trajanje tog dokumenta će biti marginalizovano realnošću koja upozorava na siromaštvo, institucionalnu disfunkcionalnost i visokorazvijenu korupciju u RS. Dokument upravo pokušava da prikrije predatorsku i kvislinšku ulogu vlade u RS, naročito u njenom odnosu prema zvaničnoj Rusiji," navodi Samardžić.
Za sada tekst Deklaracije je u izradi i analitičari se slažu da reakcije iz međunarodne zajednice neće biti sve dok sadržaj tog dokumenta bude u skladu sa Dejtosnkim sporazumom i ne uključuje preterano desničarsku retoriku, što po svemu sudeći i neće, jer svrha ovakvog dokumenta je da Vučić nastavi da se održava na klackalici između pritisaka u zemlji i onih koji dolaze van države.
"Ne znam koliko će mu poći za rukom da sedi na dve stolice, ali za sada on to vešto radi," kaže Šćekić.