Kosovo i Srbija ne bi trebalo da prokockaju priliku koja se ukazala imenovanjem najpre Metjua Palmera za specijalnog predstavnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan, a potom i Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika američke administracije za dijalog između između dve strane.
To navodi Dejvid Kostelancik direktor službe Stejt departmenta za Južnu i Centralnu Evropu u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Podvlači da će dvojica američkih zvaničnika zajedno raditi na rešavanju pitanja oživljavanja blokiranog dijaloga, od čega zavisi proces evrointegracija i Kosova i Srbije, ali i ne isključuje mogućnost da će Vašington naredne godine organizovati konferenciju sa ciljem dolaska do rešenja
Ne propustite: Pregovori Beograda i Prištine kao NBA ligaKostelancik: I ambasador Grenel kao specijalni predstavnik predsednika SAD za ovo pitanje uz pomoć i podršku gospodina Metjua Palmera iz Stejt Departmenta, praktično su obojica angažovana po ovom pitanju. Blisko ćemo sarađivati sa EU, koja kao posrednik predvodi dijalog između Srbije i Kosova. Samo prisustvo razgovorima i diskusiji zavisiće od situacije, ali mogu vas uveriti da su i ambasador Grenel i gospodin Palmer posvećeni tome i da izdvajaju sve svoje vreme i energiju u rešavanju ovog pitanja.
RSE: Da li ste bili iznenađeni odlukom predsednika SAD-a Donalda Trampa da imenuje gospodina Grenela na ovu poziciju i to samo mesec dana nakon što je Stejt Depratment doneo odluku da imenuje Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan?
Kostelancik: Ne, mislim da to pokazuje dugotrajnu pažnju i dugotrajnu podršku SAD-a dijalogu, kako bi to dalo rezultat i za Srbiju i za Kosovo. Obe zemlje su prijateljske i partneri SAD-a i činjenica da imamo izaslanika predsednika i predstavnika Stejt Departmenta i državnog sekretara koji ovom pitanju posvećuju svoje vreme i pažnju jeste, mislimo, dobra stvar za ceo ovaj proces kako bi on na kraju dao rezultat.
Šta je Grenel rekao u Prištini i Beogradu?
RSE: U medijima i u javnosti nedavna poseta gospodina Grenela Prištini i Beogradu obavijena je, možemo reći, velom tajne – rekao bih da se pretvorila u misteriju. Niko ne zna šta je gospodin Grenel rekao svojim sagovornicima u Prištini i predsedniku (Srbije Aleksandru) Vučiću. Možete li nam otkriti neke detalje?
Kostelancik: Razgovori koje ambasador vodi, što je slučaj i sa gospodinom Palmerom, bili su organizovani u diplomatskom poverenju. Mogu vas uveriti u to da je poruka ambasadora Grenela bila ta da SAD i on kao izaslanik predsednika Trampa pokušavaju da pomognu i olakšaju dijalog, da obe zemlje imaju našu pažnju, pomoć i podršku, ali mislim da ćemo detalje razgovora saznati kada oni vremenom dali rezultate.
Ne propustite: Filips: Izbori na Kosovu pokazali da ljudi ne žele pregovore o razgraničenjuRSE: U Srbiji, a i izvan nje, se pominje ideja o nekoj vrsti mirovne konferencije koja bi naredne godine mogla biti organizovana na inicijativu Vašingtona. Da li je to moguće.
Kostelancik: Moguće je. Takvu mogućnost pominjao je i predsednik Donal Tramp lično u pismu koje je poslao ranije ove godine liderima (obe zemlje). To jeste jedna mogućnost, ali za sada važna stvar je da počne dijalog i da dve zemlje ostvare napredak po pitanjima koja stoje između njih.
'Nadamo se ukidanju taksi'
RSE: Kakvo je vaše mišljenje o trenutnoj situaciji kada je reč o dijalogu između Srbije i Kosova, ako uopšte možemo upotrebiti taj termin. Gde su dve strane trenutno?
Kostelancik: Sjedinjene Američke Države (SAD) pridaju veliki značaj nastavku dijaloga Srbije i Kosova. Činjenica da su pre nekoliko nedelja na Kosovu održani izbori znači da svi mi čekamo da vlasti na Kosovu formiraju novu Vladu, da pojasne svoju poziciju u vezi sa angažmanom u dijalogu sa Srbijom. U kontaktu smo sa onim (političkim) partijama i zvaničnicima koji su se tokom izbora pojavili kao ljudi koji će najverovatnije formirati narednu Vladu na Kosovu, i dok to radimo, nadamo se da će Kosovo biti spremno da sedne za sto uskoro, da će ukinuti tarife na robu iz Srbije i da će otpočeti ponovo dijalog sa Srbijom.
Ne propustite: Kongres o najvećim žarištima na Balkanu: Politička blokada u BiH i pregovori Srbija-KosovoRSE: U ovom trenutku možemo reći da postoje pozitivni i negativni signali u pravcu deblokade dijaloga. Na jednoj strani je spremnost lidera „Samoopredeljenja“ Aljbina Kurtija, za koga se očekuje da će biti budući premijer Kosova, da ukine takse na robu koja se na Kosovo uvozi iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Sa druge strane, Kurti se u potpunosti protivi razgovoru o korekciji granice između Srbije i Kosova. To je inače, osnovna ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Šta možemo očekivati?
Kostelancik: Mislim da je osnovna i najvažnija stvar da se ponovo uspostavi dijalog i mislim da je važno, ukoliko je gospodin Kurti taj koji će postati novi premijer Kosova, da on sa drugima koji će biti deo njegove koalicije uspostavi jedinstvenu poziciju i stav oko onoga što se dešava. Takođe, mislimo da bi bilo izuzetno važno da takse za robu iz Srbije budu ukinute kao prvi korak koji bi doveo do otpočinjanja pregovora, ali onog trenutka kada takse budu ukinute, na Srbiji i Kosovu je da prođu kroz sve stavke koje su na agendi i da sami među sobom uspeju da postignu dogovor. SAD su spremne da, kao prijatelj i partner obeju zemalja, pomognu i podrži taj proces, ali ipak je na te dve strane da donesu odluku kako će taj dogovor izgledati.
'SAD se ne bi protivile promeni granica'
RSE: Takođe, postoje različiti stavovi ako posmatramo poziciju SAD-a i Evropske unije (EU) po ovom pitanju. Ako posmatramo EU, da podvučemo Nemačku, imamo potpuno protivljenje korekciji granice između Kosova i Srbije, dok su SAD sa druge strane podržale tu diskusiju i na neki način dale „zeleno svetlo“ time što su iznele stav da ne postoji crvena linija u dijalogu Kosova i Srbije.
Kostelancik: U ovom trenutku, ne verujem da je produktivno za nas da ulazimo u detalje. U pravu ste u tome što navodite da je sa jedne strane postojala diskusija o promeni granice, o razmeni teritorija i SAD su izrazile stav da se ne bi protivile takvim promenama (tom rešenju). U ovom trenutku, uzimajući u obzir da je reč o složenom i teškom problemu za obe strane, želimo da prvo dijalog otpočne ponovo. Takođe, uzimajući u obzir da uz posredovanje Evropske unije paralelno ide i snažna podrška SAD-a tom procesu, želimo da dijalog otpočne i da dve strane počnu da razgovaraju o tome na koji način vide rešavanje pitanja koja su na pregovaračkom stolu.
Ne propustite: Čeperković: Svima u Briselu jasno da Srbija trenutno ne zna gde želi da budeRSE: Da li očekujete da će se u prvoj polovini 2020. godine Srbija i Kosovo suočiti sa jasnom i direktnom inicijativom SAD-a u procesu iznalaženja konačnog rešenja u odnosima Kosova i Srbije. Moram vas podsetiti na svojevremenu izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, koji je otprilike izneo da Srbija neće ništa raditi jer čeka neku vrstu inicijative iz Vašingtona.
Kostelancik: Činjenica je da su SAD imenovale ambasadora (Ričarda) Grenela za specijalnog izaslanika predsednika koji posvećuje vreme i pažnju aktivnostima u vezi sa dijalogom i pregovorima između Srbije i Kosova. SAD su takođe imenovale Metjua Palmera za specijalnog predstavnika Stejt Departmenta za Zapadni Balkan, koji je šire fokusiran na Zapadni Balkan. Ambasador Grenel obezbeđuje svoju pomoć i podršku obema stranama da stvore uslove kako bi ponovo otpočele dijalog.
Ponoviću, činjenica da imate posebnu pažnju dvojice iskusnih profesionalaca iz SAD-a koji su fokusirani na ovaj izazov daje svima jedinstvenu priliku, šansu da ostvare napredak.
Your browser doesn’t support HTML5
Trećina građana Kosova podržava korekciju granica
I kao što sam ranije izjavio, naše je viđenje da strane ne bi trebalo da prokockaju ovu priliku, ne bi trebalo da propuste ovu priliku i da bi trebalo da iskoriste to što je pažnja iskusnih profesionalaca posvećena ovom izazovu. Prvi korak je sam početak procesa, odnosno početak dijaloga, a zatim da dve strane počnu da razmenjuju stavove. SAD će biti tu da im pomognu i da ih podrže na tom putu do postizanja sporazuma.