S obzirom da globalna ekonomija nastavlja da stagnira i da se smanjuje potražnja za kineskom robom u inostranstvu, brzina razvoja na jugu se smanjuje.
Kina je nedavno otvorila najdužu prugu na svetu za vozove velike brzine. Ona se proteže od Pekinga, političkog centra na severu, do Guangžua – jednog od glavnih ekonomskih centara na jugu. I super brza železnica i veliki grad Guangžu u pokrajini Guangdong, predstavljaju prozore ka ogromnim ekonomskim izazovima sa kojima je suočeno novo kinesko vođstvo.
Kineska super brza železnica dostiže brzinu od više od 300 kilometara na sat i putnici, za manje od pola dana, zavaljeni u sedište mogu da pređu dugačku i raznoliku deonicu najveće ekonomije na svetu. Duž puta, vide se mnogobrojna lica kineskog razvoja. Šu Šjanšjang je profesor ekonomije na Univerzitetu „Sun Jat-Sen“ u Guangžuu.
„U Kini postoje mnoge nejednakosti: bogatija mesta su u redu, ali u siromašnijim mestima ljudi čak ne mogu da idu u školu ili u bolnicu. To je stvarnost. Postoji mnogo takvih situacija. Ako pogledate Peking, Šangaj, Guangžu, veoma je dobro, ali ako se odvezete dva sata van grada, sve je drugačije.“
Kineski ekonomski prodor je počeo pre više od tri decenije na jugu. Sada na taj region i njegov intenzivni rast koji predvodi industrija, otpada 50 do 60 odsto kineske ekonomije. Ali s obzirom da globalna ekonomija nastavlja da stagnira i da se smanjuje potražnja za kineskom robom u inostranstvu, brzina razvoja na jugu se smanjuje.
„Državni zvaničnici u Guangdongu i na obalnom području su vrlo zabrinuti i traže način transformacije ekonomskog modela Juga, a to traganje za novim modelom ovde, moglo bi da postane model za ostatak Kine u budućnosti.“
Očekuje se da kineski ekonomski rast ostane stabilan na oko 7 odsto do kraja ove decenije i lideri su sasvim svesni izazova sa kojima se zemlja suočava.
„Socijalni problemi su se znatno povećali, a mnogi problemi u obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj sigurnosti, medicinskoj nezi, stanovanju, bezbednosti hrane i lekova, bezbednosti radnog mesta i javnog reda, utiču na ljudske životne interese“, kazao je odlazeći kineski premijer Ven Đijabao.
Ono po čemu su jug i gradovi kao što je Guangžu jedinstveni, nije samo obilje radnih mogućnosti. Režiserka dokumentarnih filmova Ai Šijaoming decenijama dokumentuje socijalne probleme širom Kine.
„Mislim da je prednost Guangdonga mala udaljenost od Hongkonga i Makaoa, i to što je nivo slobode kruženja informacija relativno širi. Takođe, Guangdong je prvi prihvatio reforme i politički se otvorio, Ovde ljudi zajedno vrednuju život. Sredina je fundamentalno otvorena.“
Ai kaže da to što je Guangžu dalje od Pekinga i središta političke moći zemlje, olakšava lokalnim zvaničnicima da budu progresivniji. Međutim, otvorenost sredine ipak ne znači da je promena laka.
Kineska super brza železnica dostiže brzinu od više od 300 kilometara na sat i putnici, za manje od pola dana, zavaljeni u sedište mogu da pređu dugačku i raznoliku deonicu najveće ekonomije na svetu. Duž puta, vide se mnogobrojna lica kineskog razvoja. Šu Šjanšjang je profesor ekonomije na Univerzitetu „Sun Jat-Sen“ u Guangžuu.
„U Kini postoje mnoge nejednakosti: bogatija mesta su u redu, ali u siromašnijim mestima ljudi čak ne mogu da idu u školu ili u bolnicu. To je stvarnost. Postoji mnogo takvih situacija. Ako pogledate Peking, Šangaj, Guangžu, veoma je dobro, ali ako se odvezete dva sata van grada, sve je drugačije.“
Kineski ekonomski prodor je počeo pre više od tri decenije na jugu. Sada na taj region i njegov intenzivni rast koji predvodi industrija, otpada 50 do 60 odsto kineske ekonomije. Ali s obzirom da globalna ekonomija nastavlja da stagnira i da se smanjuje potražnja za kineskom robom u inostranstvu, brzina razvoja na jugu se smanjuje.
„Državni zvaničnici u Guangdongu i na obalnom području su vrlo zabrinuti i traže način transformacije ekonomskog modela Juga, a to traganje za novim modelom ovde, moglo bi da postane model za ostatak Kine u budućnosti.“
Očekuje se da kineski ekonomski rast ostane stabilan na oko 7 odsto do kraja ove decenije i lideri su sasvim svesni izazova sa kojima se zemlja suočava.
„Socijalni problemi su se znatno povećali, a mnogi problemi u obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj sigurnosti, medicinskoj nezi, stanovanju, bezbednosti hrane i lekova, bezbednosti radnog mesta i javnog reda, utiču na ljudske životne interese“, kazao je odlazeći kineski premijer Ven Đijabao.
Ono po čemu su jug i gradovi kao što je Guangžu jedinstveni, nije samo obilje radnih mogućnosti. Režiserka dokumentarnih filmova Ai Šijaoming decenijama dokumentuje socijalne probleme širom Kine.
„Mislim da je prednost Guangdonga mala udaljenost od Hongkonga i Makaoa, i to što je nivo slobode kruženja informacija relativno širi. Takođe, Guangdong je prvi prihvatio reforme i politički se otvorio, Ovde ljudi zajedno vrednuju život. Sredina je fundamentalno otvorena.“
Ai kaže da to što je Guangžu dalje od Pekinga i središta političke moći zemlje, olakšava lokalnim zvaničnicima da budu progresivniji. Međutim, otvorenost sredine ipak ne znači da je promena laka.