Razvoj događaja u Ukrajini predstavlja najtežu svetsku vojnostratešku krizu u odnosima velikih sila, od raspada Sovjetskog saveza do danas, tvrdi Čarls Kapčan, visoki saradnik Saveta za spoljnopolitičke odnose
U intervjuu za Glas Amerike, Kapčan razmatra dalje moguće posledice poteza, koje ruski predsednik Vladimir Putin povlači na Krimu.
Preduzimanjem de fakto invazije i preuzimanjem kontrole nad Krimom, Rusija je prekršila neprikosnoveno pravilo međunarodnog prava i međunarodniih normi, kaže Kapčan. Iz toga se sastojao hladni rat, dodaje on.
“Putin je prekoračio crvenu liniju, pokazavši spremnost da povlači poteze na osnovu pravila koja su odbačena još odavno”.
Preti opasnost od daljeg ozbiljnog pogoršanja odnosa između Istoka i Zapada, i to u relativno kratkom roku, upozorava Kapčan.
“Živeli smo u blagorodnoj eri, u kojoj su najopasnije pretnje miru bile zamrznute. Postoji al-Kaida, ratovi u Iraku i Avganistanu, ali ako pogledate istoriju, najstrašnije razaranje i smrt se događaju kada se velike sile uhvate u koštac”.
Kapčan smatra da se reagovanje Zapada odvija na nekoliko frontova. Jedno od njih je predloženi kombinovani američko-evropski paket finansijske pomoći Ukrajini od ukupno 16 milijardi dolara, što je jednako sumi koju je Rusija ponudila zbačenom predsedniku Viktoru Janukoviču.
Na drugom diplomatskom frontu, moguće je povlačenje ambasadora zapadnih zemalja iz Moskve, otkazivanje samita G8, kao i ukidanje članstva Rusije u grupi G8. A moguće su još oštrije ekonomske sankcije, uključujući međunarodni embargo na ruske finansijske institucije.
Treća je vojna komponenta. SAD su već poslale šest aviona-lovaca u Litvaniju kojima će pojačati vazdušne patrole NATO-a nad baltičkim državama, kao odgovor na krizu u Ukrajini. Pentagon takođe namerava da pojača obuku poljskih vazdušnih snaga.
“To je poruka Rusiji da svojim ponašanjem izaziva remilitarizovanje odnosa sa Zapadom”.
Kapčan se slaže da su komunikacije između Rusije i Zapada i dalje otovorene, ali dodaje.
“Međutim, to što se desilo na Krimu, rešenost Rusije da krši suverenitet teritorije susedne zemlje - okupira je i potencijalno otcepi od zemlje kojoj po pravu pripada - narušava vitalne međunarodne norme”.
Krizu je potrebno pažljivo rešavati, upozorava Kapčan, jer iako svet nije na prekretnici, nije garantovano da ne bi moglo doći do novog hladnog rata.
Preduzimanjem de fakto invazije i preuzimanjem kontrole nad Krimom, Rusija je prekršila neprikosnoveno pravilo međunarodnog prava i međunarodniih normi, kaže Kapčan. Iz toga se sastojao hladni rat, dodaje on.
“Putin je prekoračio crvenu liniju, pokazavši spremnost da povlači poteze na osnovu pravila koja su odbačena još odavno”.
Preti opasnost od daljeg ozbiljnog pogoršanja odnosa između Istoka i Zapada, i to u relativno kratkom roku, upozorava Kapčan.
“Živeli smo u blagorodnoj eri, u kojoj su najopasnije pretnje miru bile zamrznute. Postoji al-Kaida, ratovi u Iraku i Avganistanu, ali ako pogledate istoriju, najstrašnije razaranje i smrt se događaju kada se velike sile uhvate u koštac”.
Kapčan smatra da se reagovanje Zapada odvija na nekoliko frontova. Jedno od njih je predloženi kombinovani američko-evropski paket finansijske pomoći Ukrajini od ukupno 16 milijardi dolara, što je jednako sumi koju je Rusija ponudila zbačenom predsedniku Viktoru Janukoviču.
Na drugom diplomatskom frontu, moguće je povlačenje ambasadora zapadnih zemalja iz Moskve, otkazivanje samita G8, kao i ukidanje članstva Rusije u grupi G8. A moguće su još oštrije ekonomske sankcije, uključujući međunarodni embargo na ruske finansijske institucije.
Treća je vojna komponenta. SAD su već poslale šest aviona-lovaca u Litvaniju kojima će pojačati vazdušne patrole NATO-a nad baltičkim državama, kao odgovor na krizu u Ukrajini. Pentagon takođe namerava da pojača obuku poljskih vazdušnih snaga.
“To je poruka Rusiji da svojim ponašanjem izaziva remilitarizovanje odnosa sa Zapadom”.
Kapčan se slaže da su komunikacije između Rusije i Zapada i dalje otovorene, ali dodaje.
“Međutim, to što se desilo na Krimu, rešenost Rusije da krši suverenitet teritorije susedne zemlje - okupira je i potencijalno otcepi od zemlje kojoj po pravu pripada - narušava vitalne međunarodne norme”.
Krizu je potrebno pažljivo rešavati, upozorava Kapčan, jer iako svet nije na prekretnici, nije garantovano da ne bi moglo doći do novog hladnog rata.