Američka ekonomija je tradicionalno bila podeljena na tri sektora: vladu, poslovanje radi profita i neprofitne humanitarne organizacije. Međutim proteklih godina, američki studenti biznisa počinju da pričaju i o četvrtoj kategoriji, često nazivanoj „korisnim“ sektorom. Te organizacije, smeštene negde između tradicionalnog poslovanja i humanitarnih grupa, bave se zarađivanjem novca za socijalne programe. Američki univerziteti počinju da priznaju ovaj četvrti sektor ekonomije i da pripremaju studente da se uključe u rad.
Firma za pakovanje u Lebanonu u Tenesiju, nedavo je angažovala savetnika za održivost Vilijama Padoka, da joj pomogne da „ozeleni“ svoje poslovanje. Padok je pokazao kako je moguće smanjiti otpad i reciklovati otpatke koji preostanu. On je takođe ubedio vlasnike kompanije da na krov fabrike postave jedan od najvećih solarnih kolektora na tom području i smanje ispuštanje ugljenika. Padok kaže da postoji mnogo motiva za socijalnu odgovornost.
„Za nas je tu reč o zaštiti životne sredine, o poboljšanju zajednice, ali sve to ima i ekonomsku dimenziju. Dopada nam se da radimo u skladu sa svojim sklonostima, ali i da nekome uštedimo novac.“
Vilijam Padok, koji već desetak godina pomaže kompanijama da uz pomoć „zelenih“ rešenja uštede novac, upravo je stekao viši stepen obrazovanja iz poslovne administracije na Univerzitetu „Lipskomb“, koji veoma naglašava važnost održivosti životne sredine. On kaže da mu je to povećalo sposobnost povezivanja sa mušterijama.
„Najveća korist od takvog programa jeste to što naučite kako da govorite o temi kao što je održivost. Kako ubediti kompaniju da je vođenje računa o ispuštanju ugljenika u stvari održiva poslovna opcija.“
Američki studenti
Univerzitet „Belmont“ u Nešvilu, ima drugačiji pristup onima koje interesuje karijera u ovom sektoru. Njegovi studenti će biti među prvima koji će dobiti novu univerzitetsku diplomu iz socijalnog preduzetništva. Bernard Tarner, direktor Centra za socijalno preduzetništvo u „Belmontu“, kaže da američki univerziteti sporo otvaraju programe u ovom sektoru studija, ali da su sada prisiljeni da to ubrzaju.
„Studenti izražavaju želju da postanu preduzetnici, ali da rade nešto što je povezano sa socijalnim problemima ili socijalnim pitanjima koja ih interesuju. Sada se otvara mnoštvo takvih programa, jer ih traže studenti, jer proizlaze iz želje studenata.“
Tarner objašnjava da su studenti, u mnogim slučajevima, rukovođeni ličnim motivima.
„Imali smo čak i studente koji bi rekli da im je porodični problem bio alkoholizam. Pitali su kako mogu da studiraju socijalno preduzetništvo i učine nešto u pogledu davanja još jedne šanse osobama koje završe tretman za alkoholičare?“
Endru Bišop je jedan od najboljih studenata ovog programa. On je svoju prvu dobrotvornu akciju preduzeo još kao srednjoškolac. Tarner mu sada pomaže da pokrene novu akciju i pruži profesorima mogućnost da se uključe u dobrotvorne akcije u zajednici.
„Mislim da bi sve veći broj ljudi voleo da, kada se penzioniše, kaže da je zaista učinio nešto korisno i da je svakog bogovetnog dana na poslu radio nešto što je pomoglo drugima.“
Bišop smatra da će američki univerziteti, zbog sve veće želje da se pomogne drugima i istovremeno zaradi za život, verovatno nastaviti da nude sve veći broj diploma na studijama usredsređenim na socijalne probleme.