Sprečavanje vožnje u pijanom stanju

Sprečavanje vožnje u pijanom stanju

Već decenijama građanske organizacije u Sjedinjenim Državama nastoje da smanje broj saobraćajnih nesreća koje izazivaju pijani vozači. Ali u protekloj deceniji broj poginulih u takvim nesrećama približno je isti. Novu nadu ulivaju prodori u tehnologiji koji će jednoga dana možda moći da spreče pijane vozače da pokrenu kola.

Beti Džouns je izgubila 37-godišnjeg sina Šona 2005, u udesu koji je skrivio pijani vozač. Od tada njegov portret je u njenoj dnevnoj sobi.

Voleo je da razgovara, da se šali“, kaže ona sa setom.

Šon je sedeo u kolima ispred semafora kada se pijani vozač ogromnom brzinom zaleteo u njegov automobil, ubivši ga na mestu.

„Ujutro dva policajca su došla da nam kažu da je Šona ubio neki pijani vozač. Bio je to najužasniji trenutak u mom životu“, kaže Beti Džouns.

Svake godine u nesrećama koje izazivaju pijani vozači u Americi gine 11 hiljada ljudi. Aktivisti kažu da bolje obrazovanje i strožiji zakoni ne daju rezultate i zato se okreću savremenoj tehnologiji koja bi trebalo da pijanim vozačima potpuno ukine mogućnost vožnje.

Istraživači razvijaju dva sistema sa senzorima za detektovanje da li je osoba za volanom konzumirala alkohol.

Jedan od njih zasniva se na usmerenim senzorima u kabini koji mogu da registruju alkohol u dahu vozača. Drugi koristi senzore ugrađene u volan koji registruju alkohol na površini kože. U oba slučaja nivo alkohola viši od dozvoljenog onemogućava pokretanje automobila.

Pre više godina moju ćerku je ubio pijani vozač. Tada sam verovala da ako počnem da javno govorim o tome ljudi će prestati to da rade. Brzo sam shvatila da to na njih ne utiče“, kaže Džen Viters, direktorka organizacije Majke protiv pijane vožnje, jedne od vodećih u borbi protiv te pojave.

Ona tu novu tehnologiju naziva „vrhunskom vakcinom“ za suzbijanje te vrste saobraćajnih nesreća.

„Sve ove godine i svi zakoni koje smo doneli nisu ukinuli vožnju u pijanom stanju. Tek sa ovom novom tehnologijom očekujemo da ljudi više neće doživljavati tu tragediju. Raduje me da će se to dogoditi za mog života“.

Istraživači kažu da će do masovne primene nove tehnologije možda biti potrebna još jedna decenija. Aktivisti nastoje da privole proizvođače da, čim ona bude dostupna, počnu da je ugrađuju u automobile, nadajući se da će je javnost prihvatiti i da će broj poginulih u takvim nesrećama postati zanemarljiv.