Rusija je u sredu suspendovala tri godine star ugovor sa Sjedinjenim Državama o saradnji na istraživanju nuklearne energije, što je poslednji korak u značajnom pogoršavanju bilateralnih odnosa.
"To je zabrinjavajuće, iskreno", rekao je Glasu Amerike (VOA) visoki zvaničnik SAD, koji je insistirao da ne bude imenovan.
Ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak je takođe potpisao dekret o suspendovanju ugovora sa Sjedinjenim Državama o uništenju viška plutonijuma, navodeći kao razlog "neprijateljske poteze" Vašingtona, a u odnosu na sankcije koje su na čelu sa SAD uvedene Moskvi zbog njenih akcija u Ukrajini.
Poništavanje sporazuma o plutonijumu je "zaista tragično, zato što su to oblasti u kojima smo uspešno sarađivali u prošlosti", rekao je portparol Stejt dipartmenta Mark Toner na brifingu za novinare održanom u sredu.
Sjedinjene Države stopirale su direktne razgovore o prekidu vatre u Siriji zbog kontinuiranih vojnih napada na civilne ciljeve, nakon što je američka administracija saopštila da je okončano stpljenje u odnosima sa Moskvom. Pa ipak, državni sekretar Džon Keri i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarali su u sredu o situaciji u Siriji.
Diplomate i u Vašingtonu, i u Moskvi, kažu da su Sjedinjene Države inicirale sastanak, koji se odnosio i na situaciju u Ukrajini i Severnoj Koreji.
Takođe, u sredu je održan sastanak licem u licem između visokih predstavnika Sjedinjenih Država i Rusije, predvođen Viktorijom Nulad, pomoćnicom američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove.
Nuland, u pratnji članova Saveta za nacionalnu bezbednost, susrela se sa ruskim zvaničnicima, među kojima je bio i Vladislav Surkov, pomoćnik ruskog predsednika. Oni su razgovarali o sporazumu o prekidu vatre iz 2015. u Ukrajini, poznatim kao Protokol iz Minska.
Američki zvaničnici insistiralu su da, uprkos svim neslaganjima sa Rusijom, kada se govori o rešenju za Ukrajinu, "mi i dalje verujemo da je proces iz Minska najbolji način da se to postigne", rekao je Toner.
Globalni uticaj
Pored Ukrajine, Rusija ulaže svoju reputaciju na pitanje da li može zadržati svog saveznika, predsednika Bašara al Asada, na vlasti u Damasku i može li osigurati da sirijska kritikovana vlada, koja se sukobljava sa brojnim neprijateljima na bojnom polju, bude sposobna da očuva teritorijalni integritet.
Govoreći pred novim sazivom Državne Dume tokom njenog prvog radnog dana u sredu, Vladimir Putin je naglasio važnost očuvanja globalnog uticaja Rusije.
"Svaka nacija i svaka zemlja ima pravo da bude moćna, pa tako i Rusija", rekao je Putin. "Naša moć je u nama samima, našoj naciji i našim ljudima, našoj tradiciji, našoj kulturi i ekonomiji".
Stavljanje u stranu dogovora koji "nisu posebno važni, ali imaju simboličnu vrednost", način su da Rusija pokuša da "podigne cenu imanja loših odnosa sa Rusijom", rekao je za VOA Henri Hejl, profesor političkih nauka i međunarodne politike sa Univerziteta Džordž Vašington.
"Nikad ne priznaj, uvek uzvrati napad"
I dok je navodna ruska odgovornost za zverstva u Siriji i druge akcije koje oštro kritikuje međunarodna zajednica, taktika Kremlja je "nikad ne priznaj, uvek uzvrati", napisao je Mark Galeoti sa Instituta za međunarodne odnose u Pragu u svom tekstu za "Forin polisi". "Moskva veruje da je takav 'gambit' uspešan, pošto je Zapad istovremeno ciničan i lako ga je rastrojiti".
Među poslednjim navodnim kontroverznim akcijama Moskve su i sajber napadi koji imaju za cilj da potkopaju samopouzdanje američke javnosti i ometu izborni proces u SAD.
Neke analize upozoravaju da možda ne postoji sveobuhvatni cilj u vezi sa takvim akcijama.
"Postoji li ikakva strategija u tome što Rusi rade po sajberspejsu, ili je sve to improvizacija", pita Martin Libicki, profesor na Pardi Rand Školi i gostujući profesor na Akademiji američke mornarice.
"To što Rusi rade nešto taktički ne znači da imaju i strategiju s tim u vezi", rekao je Libički u sredu tokom diskusije na Univerzitetskom centru za bezbednosne studije u Džordžtaunu. "U Rusiji, sve se može podvesti pod psihološke operacije".
"Poigravanje" sa SAD
Hejl, koji je takođe i kodirektor Programa za nove pristupe istraživanju i bebednosti u Aziji, ocenjuje da Moskva pokazuje svoje mišiće kako bi poručila "pogledajte, ovde smo, možemo se poigravati sa vama i možemo vam raditi istu vrstu stvari koje vidimo da vi radite nama".
Izveštaji govore da je ruski predsednik optužio bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton da je stajala iza protesta u Moskvi decembra 2011. godine, u kojima su demonstranti optužili Putina da je lažirao izbore i kada je ona govorila o "resetovanju" odnosa sa Rusijom.
Neki analitičari, poput Hejla, očekuju da će Putin nastaviti da igra na kartu pretnje sa Zapada u susret predsedničkim izborima u Rusiji, koji se održavaju 2018. godine.
Ali, Kremlj "ne želi da stvari izmaknu kontroli" i iako se nesporazumi mogu događati, "sve strane naposletku ipak drže svoje akcije dovoljno pod kotrolom kako bi se izbeglo nešto zaista katastrofalno", kaže Hejl za VOA. "Ne mislim da su zainteresovani za potpuni konflikt sa Sjedinjenim Državama i NATO-om, zato što bi tako ozbiljna konfrontacija mogla da Putinovoj administraciji izazove probleme i kod kuće", kaže Hejl.
"Osnovno je to što, na neki način, rusko vođstvo zapravo želi saradnju sa Zapadom, sa Sjedinjenim Državama, sa NATO-om", kaže Hejl. "Pitanje je samo pod čijim će se uslovima ta saradnja odvijati."