Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju je privela kraju konferenciju o antisemitizmu na kojoj su dogovorene konkretne mere za borbu protiv sve veæeg talasa antisemitizma u Evropi. Iz Berlina izveštava saradnica Glasa Amerike, Rut Elkins:
Na konferenciji posveæenoj izradi naèina za zaustavljanje u korenu sve veæeg antisemitizma i delikta mržnje u Evropi, uèestvovali su predstavnici više od 55 država. Na kraju dvodnevnog skupa organizovanog pod pokroviteljstvom OEBS-a, usvojena je takozvana Berlinska deklaracija koja oštro osuðuje antisemitsko uznemiravanje i nasilje. U deklaraciji se navodi da države treba da preispitaju svoje zakone i pravosudne sisteme, promovišu obrazovne programe i bore se sa antisemitizmom na internetu. Uèesnici su se takoðe obavezali da prate antisemitizam i druge delikte mržnje i da o tome izveštavaju OEBS-ovu Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava. Konferenciji je prisustvovao i amerièki državni sekretar Kolin Pauel. To je bio treæi sastanak ove godine posveæen problemu antisemitizma koji se i dalje smatra ozbiljnim. Prema podacima jedne izraelske nevladine organizacije, u prošloj godini u kojoj je poveæano nasilje na Bliskom istoku, broj antisemitskih incidenata porastao je u svetu za 15 odsto. Neki od delegata na konferenciji u Berlinu izrazili su zabrinutost da bi proširenje Evropske Unije sa 10 novih država, uglavnom srednje i istoène Evrope, možda moglo dovesti do još veæeg antisemitizma. Meðutim, predsedavajuæi OEBS-a, bugarski ministar inostranih poslova Solomon Pasi, smatra da su takve strepnje neosnovane:
“Ne verujem da æe proširenje Evropske unije dovesti do poveæanog antisemitizma. Naprotiv, da je Evropska unija postojala 1930-tih, antisemitizma ne bi bilo u Evropi”, rekao je Solomon Pasi, dodavši da u Bugarskoj nema antisemitizma.