Predsednik Buš nema republikanskog rivala za reizbor, tako da je sva pažnja usmerena na devet predsednièkih aspiranata Demokratske stranke. Za sada, kandidat koji ima najbolje izglede za pobedu je Haurd Din, bivši guverner države Vermont. Po profesiji lekar, Din je gotovo iz anonimnosti izbio na èelo trke po broju pristalica i kolièini novca koji je prikupio za svoju kampanju. Prema najnovijim anketama, Din vodi ispred svih u Ajovi i Nju Hempširu, gde æe preliminarni predsednièki izbori da se održe nedelju dana kasnije. Njegovo glasno i direktno protivljenje ratu u Iraku privlaèi veliki broj pripadnika levog krila Demokratske stranke, koji se ogorèeno protive inostranoj politici predsednika Buša.
“Govoriæemo i o mestu naše zemlje u svetu. Da li smo spremni da preuzmemo moralno voðstvo u svetu ili æemo i dalje podržavati predsednika koji je unilateralno ogorèio ceo svet, sve one èija nam je pomoæ potrebna.” Uprkos tome što se Din smatra glavnim favoritom za demokratsku predsednièku nominaciju, njegovi rivali ne odustaju od trke. Naprotiv, pojaèavaju napade na njega u nadi da æe omesti njegov uspon na preliminarnim izborima, koji poèinju uskoro. Senator iz Masaèusetsa, Džon Keri, na primer, kaže.
“Mislim da govorim u ime svih ostalih ovde. Ova izborna trka nije gotova sve dok svi glasovi ne budu dati i prebrojani.”
Prvi veliki izborni test održava se 19. januara u Ajovi, gde ankete pokazuju da Din sa malom razlikom vodi ispred èlana Predstavnièkog doma Kongresa, Rièarda Gehparta. Nju Hempšir æe za nedelju dana održati svoje stranaèke izbore, koji po tradiciji u velikoj meri utièu na izbor predsednièkog kandidata. Borba za predsednièku nominaciju Demokratske stranke u februaru se seli u Južnu Karolinu, Arizonu i Oklahomu. Važan datum na izbornom kalendaru je 2. mart, jer se tog dana održavaju preliminarni izbori u deset država, ukljuèujuæi Kaliforniju, Njujork i Ohajo. Na preliminarnim izborima i stranaèkim zborovima se takoðe biraju delegati za nacionalne konvencije na kojima stranke proglašavaju svog predsednièkog kandidata. Demokrate æe svoju konvenciju održati u julu u Bostonu, a republikanci svoju u avgustu u Njujorku. Pored Dina i Kerija, ostali aspiranti za demokratsku nominaciju su senator iz Konektikata, Džozef Liberman, senator iz Severne Karoline Džon Edvards, penzionisani general Vesli Klark, kongresmen iz Ohaja Denis Kusiniæ, bivša senatorka Kerol Mozli Braun i crnaèki aktivista iz Njujorka Al Šarpton. Glavno pitanje predizborne kampanje je borba protiv terorizma, o kojoj govori i predsednika Buš.
“Moj posao je da obezbedim zaštitu amerièkom narodu. To je moja funkcija. Moja najvažnija dužnost je da preduzmem sve što je u mojoj moæi da zaštitim amerièki narod. Pouke teroristièkih napada 11. septembra, 2001, pamtiæu zauvek.”
Predsednièkim izborima dominiraæe dve teme: situacija u Iraku i domaæa ekonomska situacija. Demokratama bi na ruku išle dve okolnosti. Neprijatan obrt na ekonomskom frontu, što je manje verovatno i da angažovanje u Iraku postane drugi Vijetnam, što bi moglo da se dogodi. U meðuvremenu, privreda poèinje da pokazuje znake oporavka, a i opšte raspoloženje prema ratu u Iraku se poboljšava, naroèito posle hvatanja Sadama Huseina. Sve su to vesti koje idu u prilog predsedniku Bušu. Datum predsednièkih izbora je, inaèe, 2. novembar. Tog æe dana Amerikanci glasati i za 34 èlana Senata, koji inaèe ima stotinu mesta, glasaæe za svih 435 èlanova Predstavnièkog doma i za guvernere 11 saveznih država.