Izlažuæi argumente u prilog rata sa Irakom, predsednik Buš je u govoru o stanju Unije, u januaru 2002. godine, rekao:
“Britanska vlada je doznala da je Sadam Husein nedavno pokušao da nabavi velike kolièine uranijuma u Africi”.
Tu tvrdnju, koje se britanska vlada i dalje drži, kasnije su doveli u sumnji kritièari rata sa Irakom koji su optužili Belu kuæu da je preuvelièavala, èak manipulisala sa obaveštajnim podacima. Predsednikova savetnica za nacionalnu bezbednost, Kondoliza Rajs je kasnije izjavila da je šteta što ta reèenica nije bila izbaèena iz teksta. No, Džon Din, pravni savetnik Bele kuæe u vreme afere Votergejt - veruje da sadašnja kontroverza pokazuje da postoje neki veoma duboki problemi sa dokazima koje je administracija predsednika Buša koristila kao opravdanje za rat protiv Iraka. On takoðe uporeðuje stav predsednika Buša sa postupkom bivšeg predsednika Regana, koji je bio umešan u aferu Irangejt, odnosno nedozvoljenu prodaju oružja Iranu, s tim što su prihodi od nje utrošeni na naoružavanje nikaragvanskih pobunjenika, tokom 1980-tih.
“Bio je to oèigledno prestup koji je mogao da posluži za opoziv predsednika. Regan je tada doslovce preplavio Kongres informacijama, nastojeæi da predupredi svoj opoziv nudeæi sve informacije, umesto da èeka da se nagomilaju negativne posledice”.
Danijel Bendžamin, bivši pomoænik predsednika Klintona, i sadašnji saradnik u Centru za strateška i meðunarodna istraživanja, kaže da je veoma neobièno da takav podatak bude ukljuèen u predsednikov govor:
“Govor o stanju Unije je najtemeljnije pregledan i proveravan predsednièki govor koji se prepravlja dvadesetak i više puta. Svaki se podatak proverava i svaki stav preispituje da li je taèan, i da li æe imati željeni efekat.”
Bela kuæa i druge pristalice predsednika Buša ukazuju da politika administracije prema Iraku nije bila iskljuèivo zasnovana na izjavi u pomenutom govoru, dok postoji veliki broj struènjaka koji i dalje smatraju da je Sadama Husein zaista pokušao da nabavi uranijum. Amerièki analitièari polemišu da li æe ova kontroverza da se razvije u politièku krizu i preraste u temu tokom predsednièke izborne kampanje 2004. godine. To æe, kažu oni, zavisiti od situacije u Iraku. Tim Volš, novinar uglednog politièkog nedeljnika “US News and World Report”, kaže da æe spor oko afrièkog uranijuma postati irelevantan ukoliko amerièke snage uhvate ili ubiju Sadama Huseina ili pronaðu iraèko oružje masovnog uništenja. Meðutim, ako situacija u Iraku ostane nejasna, nestabilna i opasna, kontroverza æe podstaæi dalje sumnje u svrsishodnost invazije Iraka. Volš dodaje da bi produžena polemika mogla da ugrozi glavne politièke prednosti predsednika Buša:
“Dve su stvari išle u prilog predsedniku Bušu. Prvo reputacija da je otvoren i iskren; a drugo, ugled snažnog, efikasnog i kompetentnog lidera. Oba ta aspekta su sada dovedeni u pitanje zbog spora oko ovih obaveštahjnih podataka”.
U meðuvremenu demokrate u Kongresu nastavljaju da vrše pritisak za pokretanje nezavisne istrage o tome kako je došlo do ukljuèivanja spornog podatka u predsednikov govor godine. Neki republikanci ih optužuju za politièku zloupotrebu. No, vodeæi demokrata u senatskom odboru za obaveštajne delatnosti, Džej Rokefeler, to negira i navodi da u pomenutom odboru vlada dvostranaèje u pogledu potrebe da se ispita da li je ta informacija bila taèna ili ne. I republikanci i demokrate se slažu da administracija treba da odgovori na to pitnje. Bez taènog odgovora, kažu oni, biæe teško uveriti Amerikance da je predsednikova politika u Iraku na pravom koloseku.